Српска православна црква и њени верници данас славе велики празник Светих 40 мученика Севастијских који је у народу познатији као Младенци.
Празник је посвећен сећању на 40 војника, који су 320. године за време цара Ликинија мученички настрадали за Христову веру, јер су прешли у хришћанство упркос изричитој царевој забрани.
Сви ови мученици су били младићи, па је у народу овај дан прихваћен као празник на који млади супружници у свој дом примају госте, који им по народном обичају доносе поклоне и на тај начин младенцима помажу на почетку брака, односно живота у брачној заједници.
Такође верује се да домаћице на данашњи дан показују своју умешност и спретност.
Младенце прослављају сви брачни парови који су се заветовали на вечну љубав протекле године, а после 22. марта. Обичај је да се на Младенце не позива, већ гости (данас – ко се сети, а раније – сви који су били на свадби) долазе сами.
Данас жене месе четрдесет колачића, који се називају младенчићи, и симболизују дуг, срећан и сладак живот. Младенчићи се премазују медом јер се верује да ће од тога и брак бити сладак као мед. Домаћице их нуде деци и свима који дођу у кућу. Како падају у време поста храна која се спрема мора да буде посна због здравља и напретка деце младих супружника.
Пошто се празнује у време буђења пролећа, млади брачни парови, на преносан начин, треба да добију снагу и енергију времена које долази.
Младенци су посвећени успомени на страдање четрдесет Савастиљских војника који су 320. године, упркос изричитој забрани цара Ликинија прешли у хришћанство. За казну ови храбри хришћани су најпре бичевани, бачени у тамницу и на послетку су удављени у језеру надомак града. Црква је овај дан прогласила даном за њихов спомен – дан Светих четрдесет мученика, а у народу је познат као Младенци.
Двадесет други март посвећен је њима и због венаца којима су мученици овенчани љубављу Христовом, па се тако и на венчањима у цркви младенцима стављају венци.
На главе младих супружника, стављају се венци, који имају троструку символику: венци царски-сваки је човек цар у свом микрокосмосу-својој кући, венци мученички-јер у браку треба подносити жртве, и венци бесмртне славе у Царству Христовом.
Овим се указује на то да супружници треба да буду један другом верни, као што су Севастијски младенци били верни Христу и да ту верност и љубав никакво искушење не може и не сме да савлада.
У Србији су Младенци почели интензивније да се славе 70- тих година прошлог века. У данашње време сасвим нову димензију обичају даје и то што поједини младинци госте дочекују у ресторану, па се некадашње послужење претвара се у гозбу или обичан кафански јеловник.
