Српска православна црква и верници славе Благосвести, дан када се Хришћани подсећају доласка Архангела Гаврила који је Богородици јавио благу вест да ће родити Сина Божјег. Овим речима арханђел Гаврило саопштио је Девици Марији да је одабрана од Бога да роди Божјег сина, Исуса Христа, Месију и Спаситеља света и човека.
Отуда се и Благовест сматра колико великим толико и радосним празником. Са овим догађајем, отпочела је историја спасења људског рода и обновљења твари.
Спадају у ред Богородичних празника, и увек се славе 25. марта по старом, односно 7. априла по новом календару.
Колико се у нашем народу поштују Благовести, говори и веровање да данас ни птице у шуми не свијају гнезда. Светкују га највише жене, због порода, посебно нероткиње моле се Светој Богородици.
По народном веровању док овај дан не прође, људи се још боје зиме. Благовести су, уз Цвети, једина два дана када је дозвољено јести рибу током Васкршњег поста.
Благовести се славе тачно девет месеци пре Божића и спадају у радосне хришћанске празнике. Светкују га највише жене, а влада веровање да на овај дан оне не треба да се чешљају.
Девојке и жене, посебно оне које желе да затрудне и постану мајке, одлазе у цркве и манастире где су иконе посвећене Благовестима и моле се Богородици. Према народном обичају на Благовести се устаје јако рано, а дан се започиње девојачком песмом. Кућа и двориште морају да буду сасвим чисти.
Змије се на сам дан Благовести, према веровању, не смеју спомињати. То је реч коју нико не сме да изговори.
Период до седам дана, који креће од овог празника, за многе може да буде пресудан. Наиме, на сутрашњи дан све до Великог Петка треба започети било какав већи посао (изградња, покретање сопственог посла, усавршавање), а повољан је период и за доношење великих животних одлука које могу да донесу корените промене у животу.
