Празник Благовести је један од 12 највећих хришћанских празника који се слави у знак сећања на “благу вест“, када је, према црквеном учењу, арханђел Гаврило објавио Богородици да ће она зачети од Духа Светога (без мушкарца) и родити Сина Божијег као Сина Човечијег, са именом Исус Христос.
Хришћани верују да је архангел Гаврило речима “Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом”, отворио историју Новог завета којом почиње спасење читавог човечанства. Зато Благовести спадају у један од најрадоснијих празника у години, а славе се увек 7. априла (по новом календару), тачно девет месеци пре Божића.
За овај празник се везује велики број занимљивих обичаја и веровања.
На Благовести се у неким крајевима Србије још и данас одржао обичај да се што раније устаје, чак у само зору. Дан треба да почне песмом девојака, а да се заврши општим весељем целе породице и читавог места. Симболично, обичај се и данас зове ранило.
Док Благовести не прођу, људи се још боје зиме. Ипак, од овог дана, по веровању, и природа се буди, па Благовести треба посветити Богу и прослављању живота и никако не треба радити. Старији кажу да је ово толико велики празник да на њега “ни птице у шуми не савијају гнезда“.
Због веровања да се на овај дан и гмизавци буде из зимског сна, народ каже да на Благовести никако не треба спомињати змије. У неким крајевима Србије се и данас на овај празник могу видети деца како иду око куће лупајући, правећи галаму и вичући: “Беж'те змије и гуштери, беж'те змије и гуштери!“
Опште раширено веровање је да се на овај дан треба умити у потоку или реци, а да треба избегавати чешљање и прављење или куповину нове обуће. Благовести нарочито славе жене – оне које желе пород, на данашњи дан одлазе у цркве и манастире где су иконе посвећене Благовестима и моле се Богородици.