Светли, Васкршњи уторак је други дан по Васкрсу, када се наставља прослављање највећег хришћанског празника.
Српска православна црква и њени верници Васкрс славе три дана. У календару СПЦ су црвеним словом обележени Васкрс недеља, Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.

Васкрс се слави од времена првих апостола а његова суштина се објашњава речима Светог апостола Павла, записаних у апостолским делима: “Ако Христос не васкрсе, празна је проповед наша и празна је вера наша”. Празновањем Васкрсења хришћани наглашавају своју веру и победу живота над смрћу.
Трећи дан празновања зове се и Водени, Светли уторак, а по веровању се сматра и најсрећнијим даном у години. Ако се дете роди на овај дан, биће срећно и дуговечно. Према народном веровању, то је једини добар уторак у години. Добро је ићи у посету или кренути на пут.
У неким селима се данас одржавају свадбе, јер се верује да ће младенци поживети срећно, дуговечно и имати много деце. Старији људи верује и да ће уколико је увече на Светлу среду небо звездано, година бити изузетно родна.
Предање каже да су у недељу рано, пре зоре, Марија Магдалина, Марија Јаковљева, Саломија и неке друге жене пошле са спремљеним миром на Христов гроб. Велики камен којим је Христов гроб био затворен био је одваљен, а гроб празан. На камену је седео анђео Господњи, с лицем као муња и оделом белим као снег. Стражари војници били су укочени од страха, а онда им се обратио анђео: “Не бојте се, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде јер устаде, као што је казао… Идите брже и кажите ученицима његовим да је васкрсао”. Жене и збуњени војници-стражари су одмах отрчали у град да обавесте јеврејске главаре о оном што су видели, а народ се јако обрадовао. Зато је, према предању и веровању, једина ствар коју у ова три дана верници морају да поштују, то да деле радост са својим ближњима.
Веровање је и да они који се оглуше о то правило пркосе Богу и Христу и да им неће ићи у животу “како треба”.
У Србији је познат обичај да у госте долазе кумови, пријатељи и родбина из удаљених крајева.