Данас је Светски дан пантомиме који се сада обележава у преко 40 земаља на 5 континената и препознат је од стране Међународног позоришног института (УНЕСКО). Дан када се родио Марсел Марсо пре 99 година.
Данас се Светски дан пантомиме обележава и у појединим избегличким камповима у којима пантомимичари, чланови Светске организације пантомимичара забављају децу и уче их пантомими као што то већ неколико година ради турски пантомимичар Илкер Киличер у избегличким камповима на граници Турске и Сирије. Илкер је био у Београду на Светској конференцији о пантомими 2019.године.
На две конференције одржане у Београду и једној виртуелној која је организована у сарадњи са Шангајским центром драмских уметности су се први пут и лично упознали пантомимичари из многих земаља, укључујући из Пољске и Украјине. Сада су пољске колеге у своје домове примили пантомимичаре који су напустили Украјину, међу њима и пантомимичар Матуш Ковалски колима прешао неколико стотина километара до границе са Украјином да би помогао колегама и довезао их својој кући.
Светска организација пантомимичара је апеловала да се суростави мир, спречи страдање цивила, међу њима и пантомимичара, глумаца, уметника.
Од самог настанка мото Светске организације пантомимичара је: “Пантомима је језик мира” јер је то први језик којим смо се споразумевали и то је језик који сви разумеју.
Крајем јуна и почетком јула се очекује поновно окупљање светских пантомимичара у Београду.
Иницијатива за обележавање Светског дана пантомиме је покренута у Србији, земљи која нема традицију пантомиме, у којој се пантомима учи само током једног семестра на студијама глуме, која тек од скора има два фестивала од којих Фестивал монодраме и пантомиме постоји од 1973.године и која је тек од 20. августа 2020. “Пантомимичаре” разврстала међу “Глумце” под шифром 2655 у Националној класификацији занимања.
Пре тачно 11 година покренули су је наш Марко Стојановић, Офер Блум из Израела и Жан Бернар Лаклот из Француске и то на дан рођења легендарног Марсела Марсоа (22.март) који је и био учитељ свој тројици.
Ни једна идеја није “мала”, као ни један уметник, човек, народ, земља. Ово је доказ да ништа није немогуће и да и они које сматрају “малима” могу да промене свет.
У свету је пандемија учинила своје и већина пантомимичара је без посла и без примања. Али и пантомимичари, иако веома конзервативни, су прешли на интернет па сада могу да се похађају предавања, радионице, часови пантомиме и гледају представе преко интернета.
