Српска православна црква слави данас Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља, заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара.
Свети Никола је слава непроменљивог датума – 6. децембра по старом, односно 19. децембра по новом календару, на дан када је 343. године тај светитељ преминуо. Свети Никола се слави и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. године пренете из Мира у Ликији у тада православни Бари, у Италији, и положене у Цркву Светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника. Три године потом грађани Барија су у част Светом Николи подигли велелепну цркву.
Свети Никола, архиепископ мирликијски, слави се у целом хришћанском свету.
Свети Никола је рођен у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, од родитеља Теофана и Ноне, у време римског цара Валеријана. Још као дете Никола је показивао необичне душевне дарове. Када је одрастао и изучио школе, желeо је да ступи у свештенички чин, па га је његов стриц, архиепископ, „произвео” за свештеника града Мира. Свој духовни живот почео је у манастиру Нови Сион, где се и замонашио. После смрти родитеља, сву наслеђену имовину разделио је сиромашнима. Према предању, вођен чудесним гласом кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе и већ је својом појавом доносио утеху, мир и добру вољу.
Свети Никола пада у време великог божићног поста, па верници припремају искључиво рибу и другу посну храну. Процењује се да скоро половина православаца у Србији слави Светог Николу. Ранијих година важила је изрека да ко не слави Светог Николу, онда иде у госте. Међутим, ове године и епидемиолози и СПЦ позвали су вернике да прославе славу у кругу породице.
У народу се верује да Свети Никола, ноћ уочи празника, обилази добру децу и дели поклоне. И данас многи малишани чисте своје ципеле и стављају их у прозоре, очекујући дар од свеца.
Према традицији, данас никако не ваља прати веш, чистити кућу и радити било какве кућне послове.
