Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник посвећен Светом преподобном Алимпију Столпнику, у питању је један заиста необичан светац, хришћански аскета који је добар део свог живота провео је у посту и молитви. Многе породице овог свеца прослављају као крсну слава.
Рођен је, како се претпоставља, 522 године у Хадријанопољу, а од малих ногу био је предан Богу. Служио је у цркви, прво као економ, а после као ђакон. Но, премда је био веома вољен у народу, Алимпије је жудео за усамљеничким животом, због чега се је за свој дом одабрао једно грчко гробље, које су људи избегавали, јер се веровало да се на њему појављују демони.
Ту се настанио на једном стубу (столпу), где је према предању провео 53 године, на врућини и хладноћи, киши и ветру. Због тога је и добио надимак столпник. Људи су му се у почетку смејали, да би после почели да верују да има исцелитељске моћи и долазили су код њега по савет и помоћ. Поред стуба су подигнута два манастира – мушки и женски, а свети Алимпије је написао прописе по којима су се понашали монаси и монахиње. У женском манастиру живеле су Алимпијеве мајка и сестра, а он је са свог стуба, примером и речима, указивао људима пут ка спасењу.
Кажу да су се још пре његовог рођења показали неки знаци по којима се могло видети да ће његов живот бити чудесан. Према приповедању овај светац је строгим постом и стрпљењем разних недаћа скоро све пустињаке превазишао. Од његових моштију сачувана је глава у Кутлумушком манастиру на Светој Гори. Често је фрескописан у храмовима наше Цркве, а једна од фресака налази се и у припрати Пећке патријаршије. Сматра се једним од три велика столпника, поред Симеона Столпника и Данила Столпника.
У нашем народу се да је овај светитељ народ спасао од куге и да је одбио многе друге болести. Због тога сутра треба отићи у цркву што раније како бисмо читаве наредне године били здрави. Такође, свети Алимпије се сматра и заштитником стоке, те се у народу верује да је на његов дан никако не треба упрезати. Поред тога се избегава кравље месо. У источним крајевима Србије се никако на сто не износи телетина, како би у кући владали напредак, слога и мир.