Српска православна црква и њени верници данас славе Преображење Господње, један од осам великих Христових празника. Према народном предању, почињу да се преображавају и гора и вода, најављујући скору јесен.
Преображење је посвећено Христовом преображењу на гори Тавор, када је најављено страдање и слава сина божијег. Једнога дана, треће године проповеди на земљи, Исус на молитву поведе апостоле Петра, Јакова и Јована на гору Тавор.
Док се молио, његово лице се измени и засија као сунце, а одећа постаде сјајна и бела као снег, каже Библија. Тако се он преобрази пред њима, чиме се први пут божанска природа Исусова учинила видљивом. На икони Преображења представљен је Исус на гори, окружен светлошћу, са Илијом и Мојсијем, док тројица апостола уплашени леже на земљи.
Преображење Господње је у православљу познато и као летње Богојављење, јер су се и тада, отворила небеса и зачуо глас Бога Оца. Верује се да се, уочи празника, на небу отварају “Божја врата” на којима се појављује сам Господ и испуњава жеље. Преображење увек пада у време Госпојинског поста. Зато је празнична трпеза увек посна, обогаћена рибом и вином.
У црквама, на крају светих литургија, освештава се грожђе. Бројни су храмови посвећени овом празнику, у многим местима одржавају се вашари.
На Преображење се преображава лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода бива хладнија. На Преображење се и небо, у глуво доба ноћи, три пута преображава.
Према распрострањеном веровању, на овај дан не треба преко дана спавати, јер ко данас одспава, преобразиће се, па ће целе године бити дремљив. Није добро ни да неко плаче, а ни да људи цео дан проведу у кафани – да им не пређе у навику и да не постану распикуће.
Некада се на данашњи дан завршавала и сезона купања.
