Српска православна црква и верници данас обележавају празник свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија. Поштује се као борац за хришћанску веру и заштитницу жена.
Света Марина рођена је крајем трећег века, током владавине цара Диоклицијана у Јужној Анадолији, у Антиохији.
Као јединица незнабожачких родитеља, крстила се у 12. години, због чега је се отац одрекао.
Због вере у Господа, после тешких мука, посечена је мачем у 16. години. Њене мошти постадоше чудотворне и исцелитељске, па су одувек поштоване.
У народу се верује да је Огњена Марија сестра Светог Илије и Светог Пантелејмона.
Према народном веровању, Света Марина пали и кажњава огњем, и као Свети Илија који кажњава громом, спада у “огњевите” свеце.
У народном предању чувају се примери о ватри која је у вреле празничне дане спалила жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.
Славе је сви који су имали штете од грома и олује. Народна изрека каже – ко слави Огњену Марију сигуран је у летину.
Обележава се и као крсна слава.
Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине “гори небо и земља”, не раде никакви послови, а посебно радови на пољу.
Нико не ради, поготово жене, јер се сматра да данас ниједан посао не може донети срећу.
У народу се каже да на Огњену Марију “не ваља ни конац у иглу уденути”.
