СПЦ и православни верници данас обележавају празник Светог Кирјака, у народу познатији као Михољдан. Михољдан као празник вековима уназад обележавају на исти дан (12. октобра по новом, а 29. септембра по старомкалендару), католици, православци и протестанти широм Европе. По томе је овај датум јединствен међу хришћанима разних конгрегација.
Иако је јесен већ почела, према народном веровању, после Михољдана наступа права јесен, а сви октобарски топли дани везани за овај народни и верски празник познати су као Михољско лето.
Свети Кирјак је рођен у Коринту крајем четвртог века и за живота је сматран стубом хришћанства и узором монашких врлина. Жеља за духовним животом одвела га је у Јерусалим, где је ступио у манастир и добио почетна упутства о монашком животу. Боравио је у више манастира где се, посветивши се хришћанској вери, и борио против јереси.
Кирјака су монаси поштовали као исцелитеља и утешитеља болесних и невољних. Поживео је 109 година и упокојио се 557. у пустињи где је провео старост и последње године живота. У православном календару се на овај празник помиње и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима, што је и објашњење за назив празника.
За Михољдан се везују многи стари обичаји. Према народном веровању на овај празник не треба обављати кућне послове, чистити, спремати и слично. Ово веровање се уврежило у народу због тога што треба прво посвршавати све послове напољу који не могу да чекају зиму и хладноћу, док они кућни послови могу да сачекају и зимско време.
Постоји и веровање да се на Михољдан не треба венчавати. И ово је веровање такође утемељено на томе да сватови не би могли да окупе госте јер су сви заузети другим пословима за припрему за зиму. Верује се и да су рођени на овај дан посебно надарени и да ће имати много среће у животу.
