Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Vozdviženja Časnog Krsta u narodu poznat kao Krstovdan.
Ovaj praznik je posvećen pronalaženju Časnog Krsta na mestu Hristovog raspeća.
Vozdviženje Časnog Krsta dogodilo se 326. godine.
Krstovdanse slavi dva puta godišnje: 18. januara i 27. septembra. Jesenji Krstovdanslavi uspomenu na dan kada jecarica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je raspet Isus Hrist na Golgoti.
Prema predanju, 326. godine carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta. Patrijarh Makarije je, posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao Krst koji je Hristos nosio do Golgote, pa otuda i naziv Vozviždenje u bogoslužbenom kalendaru gde je praznik obeležencrvenim slovom kao zavetni praznik.
Svaki Srbin i svaka Srpkinja zna da je na Krstovdan obavezan strogi post. Mnogi vernici tog dana jedu samo beli hleb i crno grožđe.Isto tako, obavezno je radovanje:
“Raduj se, Krste, jer na Tebi Hristos, Bog naš, svojevoljno raširi ruke Svoje i izvrši naše spasenje!”
Na jesenji Krstovdan, prema drevnim običajima, bere se i posvećuje bosiljak. Narod veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema.
