Дан Матерњег језика

На Дан матерњег језика др Александар Милановић, професор Одсека за српски језик и књижевност, оцењује за РТС каква је развијеност српског језика, од ког народа можемо преписати рецепт за очување писма и ко треба да заштити матерњи језик.

Професоре, када бисте у испитном року оцењивали српски језик, коју оцену бисте дали?

На нивоу љубави за српски језик и развијености српског језика данас, то је несумњиво петица, на нивоу односа нас самих према језику и нашем националном писму на нивоу друштва и државе, то би била већ тројка. Када говоримо о оним средњошколским оценама, тако да је питање постављено тако, да би то било више оцена.

А која би просечна оцена била?

Просечна оцена несумњиво четворка, зато што петицу треба заслужити и друштво треба да се труди да стигне до петице, то није питање производа већ резултат процеса који не сме да се заустави. Јака четворка са петицом која је идеал.

Око 12 милиона људи у свету говори српски језик. Са које стране долазе највеће претње по српски језик и писмо?

Највеће претње долазе и од споља и изнутра. Кад кажем споља, то је процес глобализације који нас нужно тера на неке колосеке унификовања српског језика, и изједначавања српског језика са енглеским језиком и језицима који данас доминирају у западноевропској култури.

Са друге стране, и наша унутрашња спремност да се и без борбе и без племенитог напора за очувањем идентитета српског језика некако лако предамо и говори да је већа опасност од нас, можда чак и изнутра него што су то спољни притисци.

Изјавили сте једном приликом да се често пренаглашавају страни негативни утицаји на српску културу, а да се занемарује наша одговорност у пропадању сопственог језика. У ком сегменту је наша највећа одговорност?

Чини ми се да недовољно пажње поклањамо очувању ћирилице у српској култури а са друге стране и на очувању граматичких и неких других специфичности које српски језик издвајају не само међу словенским већ и међу светским језицима.

Како оцењујете ниво језичке културе и писмености? Да ли је лошија ситуација са језиком или писмом?

Ниво језичке културе није на потребном нивоу, јер та функционалност просечног говорника српског језика није баш задовољавајућа и из тог угла би се рекло да морамо много више радити на нивоу језичке културе сваког од нас.

Са друге стране и запуштеност писане стране српског језика која је видљива од реклама па до јавних медија. 

Једном сте изјавили да је једно шта о језику мисли друштво, а друго шта о језику мисли држава и да сте забринути због односа државе према српском језику. Где очекујете највећу реакцију државе у којим областима, у којим сегментима?

То би се дало свести на два кључна питања, прво је да се донесе нови, актуелни закон о службеној употреби језика и писама, ми још увек слушамо закон из 1991. а чини ми се да је он и више него анахрон.

А друга ствар, која је у вези са првом лежи у чињеници да је предмет српски језик и књижевност нема статус у школству који би морао да има на основу свега и на основу статуса матерњег језика који он има у другим европским државама. 

Који су механизми заштите српског језика, да ли добар рецепт имају Французи и на кога бисмо могли да се угледамо?

Французи имају јако добар модел и чини ми се ако бисмо тражили неку парадигму у западној Европи, чини ми се да би француски модел који је са једне стране поприлично ригидан за стране језичке утицаје, а са друге и не сасвим искључив за стране утицаје, а изнутра окренут очувању француског језика и идентитета.

Ако бих морао бирати било би природније бирати из словенске средине, за мене је руски модел најпожељнији модел.

 

Извор: РТС