Почео је шестонедељни Божићни пост, којим се верници Српске православне и Руске православне цркве, као и Јерусалимска патријаршија и Света Гора, припремају за празновање рођења Исуса Христа.
Остале хришћанске цркве, међу којима и већина православних, које су прихватиле Грегоријански календар, у посту су од 15. новембра.
Пост је први корак на путу спасења, важан за духовни и телесни живот, време када се проналази мера у свему.

Требало би да научи човека суздржавању, не само од масне хране, већ и од свега што удаљава од Бога – злобе, увреда, беса, недоличног понашaња.
Хришћански пост уведен је по узору на Исуса Христа који је четрдесет дана провео у пустињи у посту и молитви и у Старом завету дао заповест Јеврејима да посте јер ће и “његови ученици постити”.
Према хришћанском учењу, утемељитељем поста “сматра се сам Исус Христос, који је уочи ступања у подвиг искупљења рода људскога укрепио себе дуготрајним постом”.
“Пост је и данас неопходан”, записао је у својој књизи “Молитве и молбе” блаженопочивши патријарх српски Павле објаснивши да се овим подвигом уз молитву, православни хришћани припремају за долазак великих празника.

Зато се каже да је пост звезда водиља за све оне који су хришћанство одабрали за своју веру, као што је за мудраце, који су веровали у пророчанство о рођењу Спаситеља, једина водиља била најсјајнија звезда на небу која је ишла од Запада ка Истоку и која их је довела у Витлејем. Православни хришћани се слободном вољом одлучују на овај подвиг чија је сврха очишћење душе и тела које се постиже не само уздржавањем од мрсне хране, већ и од лоших мисли, речи и дела.

Пост не подразумева једноличну дијету или гладовање, већ уравнотежену исхрану намирницама биљног порекла. Постом се потврђује снага воље оних који као хришћани желе да својим разумом владају у свим искушењима, па се каже да је пост – подвиг целокупне личности и етички став. Правило је такође да и славске трпезе у српским домовима у време Божићног поста буду посне.
Према тумачењу владике Николаја Велимировића, пост се састоји од уздржавања од мрсне хране, злих мисли, похотних жеља и рђавих дела, као и у умножавању молитава, доброчинстава и ревносном упражњавању хришћанских врлина, јер је подвиг поста телесни и духовни. Циљеви су, поучава владика Николај, “очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, а све ради прослављања Бога и поштовања његових светитеља”.