Православни верници у Србији и широм света данас обележавају Бадњи дан, када се у храмовима и домовима пале бадњаци и служе повечерја уочи најрадоснијег хришћанског празника – Божића.
Ујутру на Бањи дан, пре изласка сунца, домаћин одлази у шуму по храстово дрво – бадњак, који се увече пали на кућном огњишту.
Бадњак води порекло од чудесне Витлејемске ноћи када су пастири насекли и донели гране да наложе ватру поред Новорођенчета и његове Мајке. Слама која се у кућу уноси са дреновим прутићем подсећа на ону ноћ када се родио син Божији, и када је положен у јасле на сламу.
Ове обичаје народ је наследио од предака и даље их одржава. Тако се вечерас бадњак ставља на огњиште, посипа житом, медом и вином, уз низ ритуалних радњи које треба да обезбеде здравље и напредак целе куће и породице.
На Бадње вече се не спава, већ бди и очекује свечани тренутак Рођења Христовог.
По обичајном календару, данас се ништа не износи из куће. Ко се током године са неким завадио, на Бадњи дан треба да се помири, како би Христов рођендан провели у миру и љубави.
Тако се и подсећа да је опраштање дар божији и једна од најтежих хришћанских врлина.
