1. ,,Dečak sa Fanara” – Saša Radojičić

Roman Dečak sa Fanara vremenski i prostorno uspostavlja uzbudljivu „pripovedačku kartografiju” – tok priče razvija se na nekoliko narativnih niti, obuhvatajući vremenski period od 1919. do 1946, i geografski prostor od Istanbula do Banata. Pripovedna okosnica romana gradi se oko lika Sofije Popović, koja u januaru 1946. biva prisiljena od strane oficira OZNE da sačini životopis Pavla Popovića, njenog devera, koji treba da bude predložen za orden Narodnog heroja. Porodica Popović se u Banatu našla pošto je izbegla iz Turske, gde su oni i njihovi preci živeli duže od jednog veka, u istanbulskoj četvrti Fanar. Tok njenih reminiscencija ukršta se sa tokom „objektivne” istorije, a njena sudbina sa životnim epizodama više likova. Složeni odnos sa trojicom braće Popovića ključ nalazi u liku Dečaka sa Fanara, njihovog idealnog spoja, arhetipa, koji se Sofiji javlja u snovima. U pitanju je narativ genealoškog karaktera, koji za razliku od uobičajenog, vremenski linearnog pripovedanja, koje čitaocu izlaže jedinstveni tok radnje, polazi od već okončane i akterima poznate situacije, i razotkriva, fragmentarnim, nelinearnim postupkom, najvažnije tačke razvoja koji je doveo do te situacije. Roman se snažno oslanja na pojedine filozofske ideje, što je naglašeno time što svako poglavlje nosi zaseban moto – citat iz nekog filozofskog teksta (odnosno, u jednom slučaju, zapis poteza u jednoj šahovskoj partiji). Saša Radojčić (1963) savremeni je pesnik, pisac i teoretičar, a zapažen je i njegov prevodilački rad. Dobitnik je više značajnih književnih priznanja među kojima su i Disova nagrada, nagrade „Desanka Maksimović”, „Đura Jakšić”, „Branko Ćopić” i „Milan Bogdanović”. Dečak sa Fanara njegov je prvi roman.

 

2. ,,Sedam sunaca i sedam luna” – Žoze Saramago

Dobitnik Nobelove nagrade!

Bio jednom jedan kralj koji je obećao da će podići manastir. Bio jednom jedan sveštenik koji je želeo da leti.

Sedam Sunaca i Sedam Luna je roman koji je proslavio Žozea Saramaga širom sveta. Poigravajući se istorijskim činjenicama i fikcijom, u stilu majstora magijskog realizma, prepoznatljivim stilom i osobenim pravopisom, portugalski nobelovac je stvorio gotovo nadrealno delo o životu u osamnaestovekovnoj portugalskoj kraljevini. Kroz priču o čudesnom pokušaju izgradnje jednog divovskog manastirskog kompleksa u zabitom selu Mafri, i ambicioznoj zamisli jednog sveštenika o prvom vazduhoplovu, Saramago će isplesti očaravajuću pripovest o običnim stvarima i neobičnim pojavama, o ljubavi, pregnuću i čovekovoj potrebi da se približi božanskom.

U doba zapanjujućih javnih pokajanja jeretika, inkvizitorskih mučenja, širenja kuge i kolonijalizma, sveštenik-otpadnik Bartolomeu Lourenso de Gužmao izabrao je dvoje ljudi, glavnih junaka romana, da mu pomognu u konstruisanju leteće mašine: Baltazara zvanog Sedam Sunaca, koji samo što se vratio sa vojne, i njegovu Blimundu zvanu Sedam Luna, proročicu koja ima moć da pronikne u dušu svakog čoveka. Mašina će zaista poleteti, ali će izazvati neslućene posledice…

 

3.  ,,Stanica” – Jakopo de Mikelis

Milano, april 2003. godine. Rikardo Mecanote je mladi policijski inspektor koji se nedavno priključio železničkoj policiji na čuvenoj Glavnoj stanici. On je beskompromisan, bolne prošlosti i nepogrešive intuicije, ali kao da poseduje i nekakvu urođenu sklonost da se upliće u probleme i zato počinje da istražuje slučaj koji naizgled nikoga ne zanima.
Laura Kordero je lepa i bogata devojka, poreklom iz dobre porodice. Ali ona nije kao druge devojke: poseduje neobičan dar, iako je za nju to više prokletstvo o kom ne sme ni sa kim da priča.
Stanica, moćna kao tvrđava, svečana poput mauzoleja, zagonetna kao egipatska piramida, krije još mnogo tajni: među bolnim brazdama njene prošlosti, iza njenih raskošnih stubova i, povrh svega, u njenim podzemnim lavirintima, sudbine Rikarda i Laure ukrstiće se kako bi zajedno pronikli u najskrivenije kutke misterije koju oboje pokušavaju da reše. Dok se spuštaju u mračna nedra Stanice, dovešće u opasnost sve ono što su mukotrpno stvarali. A kada se vrate na površinu, više neće moći da gledaju ovaj svet istim očima – i shvatiće da najgore tek dolazi.

Monumentalni roman, svečana i zagonetna pozornica koja skriva pregršt tajni kroz koje se Jakopo de Mikelis kreće sa apsolutnom lakoćom, otvarajući i zatvarajući vrata i prolaze, vešto gradeći priču koja čitaoca vodi do samog kraja bez ijednog trena predaha.