Foto: Privatna arhiva
Pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Prepodobnu majku Paraskevu, koja je u narodu poznatija kao Sveta Petka.
Prepodobna majka Paraskeva ili Sveta Petka jedna je od najcenjenijih svetiteljki kod pravoslavnih hrišćana, pa je i dan posvećen njoj – Petkovdan – jedan od većih praznika u crkvenom kalendaru.
Ko je bila Sveta Petka?
Rođena je u tadašnjem delu Epivata, na obali Mramornog mora, polovinom 10. veka, u pobožnoj i bogatoj porodici. Još kao dete je odlazila u crkvu i bila religiozna, a nakon smrti roditelja je napustila porodični dom i otišla u Carigrad kako bi se zamonašila u Crkvi Svete Sofije.
Zatim se uputila u Jordansku pustinju i živela asketski sve do starosti. U poznim godinama joj je, kaže predanje, u san došao anđeo, koji joj je rekao da se vrati u Epivat, a po povratku je poživela još dve godine. Nakon njene smrti, vernici su je sahranili izdvojeno od ostalih, u blizini ostataka jednog stolara, a potom i jednog mornara. Zato što se iz njihovih grobova širio nesnosan miris, grobnica Svete Petke je otvorena, ali nije dirana, pa je otkriveno njeno “netruležno telo”.
Nakon što su dvoje ljudi – Efimija i Đorđe – sanjali da je ona svetiteljka i dobili naredbu da izvade Paraskevino telo, njene mošti su prenete u crkvu. One su potom premještane više puta, a danas se većim delom nalaze u gradu Jaši, dok su dva prsta šake u Kapeli Svete Petke na Kalemegdanu.
Grešan koji Sveta Petka ne prašta
Ovoj svetiteljki se pripisuju mnoga čuda nakon njene smrti, a obično se Sv. Petka smatra zaštitnicom žena i bolesnih i vezuje za očuvanje zdravlja i isceljenje.
Postoji mnogo običaja i verovanja koja se vezuju za Prepodobnu majku Paraskevu, a s obzirom na to da je zaštitnica žena, veruje se da na dan kada se ona slavi ne smeju da se rade kućni poslovi: pranje veša, šivenje, bilo kakav težak posao, što naročito važi za žene.
Uvreženo je verovanje da svetiteljka kažnjava one koji ne poštuju ovo pravilo, što je posebno značajno ove godine, kada njen praznik “pada” na Svetu nedelju.
