“Veliki školski čas” u Šumaricama – Dan sećanja na tragediju Kragujevca oktobra 1941. godine
Masovno streljanje hiljada građana Kragujevca od strane nemačkih okupatara, koje se dogodilo 21. oktobra 1941. godine, bio je jedan od najtragičnijih događaja u okupiranoj Srbiji i obeležava se kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.
U gradu Kragujevcu i okolini, nemačka kaznena ekspedicija izvršila je tada masakr, kao vid odmazde, nad više hiljada srpskih civila.
Prema raspoloživima saznanjima, ubijeno je 2.796 osoba, od kojih 412 u selima, a ostali u Kragujevcu.
Posebnu dimenziju tragediji daje činjenica da su, pored brojnih drugih, Nemci tada priveli i odveli na streljanje čak i đake viših razreda gimnazije, od petog do osmog razreda.
U Spomen-parku u Šumaricama od 1971. godine održava se “Veliki školski čas”, manifestacija kojom se podseća na masakr koji se dogodio.
Jesen 1941. godine bila je vreme zamaha ustanka u Srbiji, koji je započeo leta te godine.
Kraljevina Jugoslavija je napadnuta i okupirana aprila te 1941. Povod je bio puč koji se dogodio 27. marta u Beogradu, kada je oborena Vlada Cvetković Maček, potpisnica Protokola o pristupanju Paktu dva dana ranije. Odmah je okupirana i Grčka koja je i bila glavni razlog nemačke invazije, zbog prisustva britanskih trupa u toj zemlji.
U Srbiji je leta te 1941. započeo ustanak protiv okupatora, nakon što je napadnut Sovjetski Savez. Usledile su nemačke odmazde, a onda i naredba da će se nadalje za jednog poginulog Nemca streljati stotinu građana Srbije, kao odmazda.
Povod za streljanje u Kragujevcu bili su nemački gubici u borbi sa jedinicama pokreta otpora 16. oktobra na putu Kragujevac – Gornji Milanovac, otprilike na sredokraći između sela Bara i Ljuljaka.
Nemačka kolona je na tom putu dočekana u zasedi. Bila je to zajednička akcija pripadnika NOVJ, odnosno partizana, i Jugoslovenske vojske u otadžbini, odnosno četnika.
Poginulo je 10 nemačkih vojnika, a 26 je ranjeno.
Prilikom streljanja u Kragujevcu i okolini, nemački okupator primenio je drakonsku odredbu iz naredbe generala Franca Bemea od 10. oktobra, kojom se propisuje streljanje 100 Srba za jednog ubijenog, a 50 za ranjenog Nemca.
Brutalne odmazde započele su prvo u obližnjim selima, 19. oktobra, u selima Maršić, Ilićevo, Grošnica.
Nemačka kaznena ekspedicija je potom streljanja nastavila 21. oktobra u gradu Kragujevcu, delimično i 20. oktobra.
Na osnovu naredbe generala Bemea, izračunato je da se s ciljem odmazde strelja 2.300 lica.
Naređenje za sprovođenje odmazde u Kragujevcu neposredno je izdao major Oto Deš, tada zapovednik 749. puka, sa središtem u Kraljevu.
Nalog je potom odatle prosleđen majoru Paulu Kenigu u Kragujevac.
Pošto je tada krajskomandant Oto fon Bišofshauzen skrenuo pažnju na to da su, po njemu, okolna sela, kako se izrazio, legla bandita odnosno komunista, odmazde, hapšenja i streljanja, prvo su se dogodila u obližnjim selima.
Iako je Bišofshauzen tada takođe primetio da je sam grad Kragujevac uglavnom mirna sredina, brutalne odmazde su odmah nastavljene i u Kragujevcu.
Nikada nije sasvim izvesno razjašnjeno koliko je ljudi tada uhapšeno, ali se procenjuje da je privedeno između pet i šest hiljada građana. Selekcije nije bilo, ljudi su privođeni kako bi bili uočeni.
Hapšeni su muškarci starosti između 16 i 60 godina, mada je među privedenima bilo i drugih, a koliko se zna, otpora prilikom privođenja nije bilo.
Hapšenja i uzimanje talaca tada nisu bili neobični, i gotovo je izvesno da se uglavnom nije pretpostavljalo da bi moglo odmah uslediti masovno streljanje.
Svi privedeni, odnosno uhapšeni, zgurani su potom u topovske šupe koje je prethodno koristio artiljerijski puk “Tanasko Rajić”. Docnije je vršena selekcija privedenih.
Ubrzo su započela streljanja. Izvršioci su bili pripadnici Vermahta, i to Prvog bataljona 724. pešadijskog puka i pripadnici Trećeg bataljona 749. pešadijskog puka.
Odluka o izgradnji Spomen-parka doneta je 1953. Iste godine prvi put je priređena organizovana komemoracija.
Spomen-park koji je potom decenijama dograđivan obuhvata prostor površine 352 hektara. Memorijalni kompleks ukupno sadrži 30 masovnih grobnica.
Vlada Srbije 2012. godine donela je odluku da se dan masakra u Kragujevcu obeležava kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.
Srpska pravoslavna crkva je takođe kanonizovala stradalnike, proglasivši ih za novomučenike.
Izvor i foto: RTV
