Pravoslavni hrišćanski vernici danas proslavljaju najveći i najstariji hrišćanski praznik – Uskrs, koji se slavi u spomen na Hristovo vaskrsnuće, njegovu pobedu nad smrću i nad grehom.
Vaskrsenje Hristovo u svetu, osim srpske, danas slavi i ruska, grčka, bugarska i etiopska crkva, kao i jedan broj Eskima koji žive na Aljasci, ali i pravoslavni vernici u Egiptu.
Uskrs treba slaviti u prvoj nedelji punog meseca posle prolećne ravnodnevice, ali obavezno posle jevrejske Pashe.
Ovaj praznik nije uvek istog datuma, može biti u razmaku od 35 dana, najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja po julijanskom kalendaru. Po gregorijanskom kalendaru, to je period od 22. marta do 25. aprila.
Za ovaj praznik vezuje se običaj poklanjana jaja. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, što simboliše Isusov izlazak iz groba i ponovno rađanje.
Prvo obojeno jaje je čuvarkuća i po pravilu je crvene boje. Crvena boja simbolizuje Isusovu prolivenu krv na Golgoti, ali i boju vaskrsenja.
Ono se čuva do sledećeg Uskrsa i pridaje mu se poseban značaj.
Marija Magdalena je rimskom caru Tiberiju, koji nije verovao u Hristovo vaskrsenje, dala crveno jaje i pozdravila ga rečima „Hristos Vaskrse“.
Danas je običaj da uskršnje slavlje počinje posle jutarnje službe, nakon čega se vernici pozdravljaju rečima „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“.
