Velika subota ili Strasna subota je važan hrišćanski praznik kojim se obeležava sećanje na Isusa Hrista i njegov silazak u Ad. Ona je deo Velike sedmice koja kulminira Vaskrsom.
Prema verovanju pravoslavaca, Velika subota predstavlja dan kada je Hrist bio u grobu telom, dok je njegov duh bio u Adu. Istovremeno, smatra se da je bio prisutan na prestolu sa Ocem i Duhom, jer je, kao sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice.
Velika subota označava kraj starog veka, koji je bio obeležen slavljenjem subotnjeg dana, i početak novog veka u kojem se slavi dan Hristovog Vaskrsenja. To je vreme kada se veruje da je Hrist pobedio smrt i otvorio put za spasenje svih vernika.
Jutrenje Velike subote ne služi se više rano ujutru, već na Veliki petak uveče.
Pred simboličnim Hristovim grobom, vernici obavljaju obred koji predstavlja Hristov pogreb. Uz paljenje kandila i držanje sveća, izvodi se simbolični ritual sahrane Hrista. Tokom ovog obreda, čita se ceo 118/119 Psalm, dok se pevaju statije – stihovi kojima se slavi umrli Spasitelja kao Vaskrsenje i Život, ali istovremeno izražava bol, žalost i tuga Presvete Bogorodice. Ovaj obred je duboko emotivan i simboličan, predstavljajući misteriju Hristovog stradanja i njegovu konačnu pobede nad smrću.
Na Veliku subotu se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, kojom počinje Vaskrs.
Ovog dana završavaju se pripreme neophodne za proslavu Vaskrsa sutradan. Sprema se kuća, priprema se odeća, a neki vernici tada farbaju jaja.
