Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas, povodom obeležavanja Svetskog dana energetske efikasnosti, da će novi poziv za subvencije za energetku efikasnost za domaćinstva biti objavljen na proleće, u martu ili aprilu.

„Novi poziv će biti već na proleće, znači sad u martu ili u aprilu, prvo ćemo mi sprovesti kao resorno ministarstvo, a onda opštine ka građanima“, rekla je Đedović Handanović za Tanjug.

Podsetila je da se danas obeležava Svetski dan energetske efikasnosti i naglasila da je važno da mislimo o energetskoj efikasnosti svaki dan.

„I mislim da to građani iz Srbije pokazuju zaista u sve većem broju. Mi moramo da radimo na unapređenju energetske efikasnosti jer je ona deo energetske i zelene tranzicije. Zapravo, energetskom efikasnošću, odnosno svim merama koje sprovodimo na godišnjem nivou, možemo da uštedimo između 25 i 30 odsto potrošnje električne energije, što je ogromno. I kada mislimo i na aerozagađenje i kada mislimo na manje račune, ali i kada mislimo na to da učinimo nešto dobro za našu životnu sredinu“, navela jke ona.

Što se tiče vlade i Ministarstva energetike, mi smo zaista naporno radili tokom prošle godine i nastavićemo to i ove godine, a pre svega da pomažemo građanima da sprovedu mere energetske efikasnosti, dodala je ministarka. Istakla je da zato u tu svrhu država nastavlja da pomaže kroz subvencije građanima, pre svega da te subvencije idu i do 65 odsto.

Kako je rekla, da građani zamene svoje prozore ili da poboljšaju krovove ili izolaciju, ili da ugrade solarne panele, toplotne pumpe.

„Potpisali smo, 5.500 ugovora u poslednjih šest meseci, za toliko domaćinstava i 1,8 milijardi dinara je opredeljeno samo za prošlu godinu. Ostaje nam sigurno još nekih 5.000 da potpišemo i to je u toku. Ti radovi će biti gotovi već pre početka naredne grejne sezone. To radimo sa više od 130 gradova i opština u Srbiji, gde oni objavljuju svoje pozive, da građani mogu da se prijave, ali mi dajemo taj okvir i plan je da uložimo oko 50 miliona evra u naredne četiri godine“, navela je ministarka. Rekala je da postoji veliki odziv građana kada se objavi javni poziv i da su redovi ispred opština.

„Ja zahvaljujem građanima što su prepoznali da i oni mogu da doprinesu zelenoj tranziciji, kao i da malim naporom mogu dosta i dugoročno da doprinesu, pre svega kada je u pitanju ušteda električne energije, ali i da imaju manje račune. Moram takođe da se zahvalim građanima i što štede svakog meseca kada je potrošnja električne energije u pitanju. Za prošli mesec milion i po domaćinstava u Srbiji je ostvarilo pravo na popust, odnosno za racionalnu potrošnju, a pričamo o više od 600.000 domaćinstava koje je ostvarilo maksimalan popust od 40 odsto na svojim računima“, rekla je ona.

Naglasila je da je energetska efikasnost bitna i za gradove i za javne objekte.

„Mi smo uložili u prethodne dve godine negde oko 1,8 milijardi dinara. Otvoreno je samo u prošloj godini više od o 13 osnovnih škola u gradovima širom Srbije, od Novog Pazara do Kule, do Zaječara, do Kraljeva. Skoro zaista u svim velikim gradovima smo unapredili energetsku efikasnost kada su škole i vrtići u pitanju. Nastavićemo to da radimo ili pak za neke druge javne objekte poput biblioteka, arhiva… Znači sve ono što opštine kandiduju kao svoje prioritetne projekte i u 2024. opredelili smo duplo više sredstava nego prošle godine za javne objekte i plan je da uložimo nekih milijardu dinara u sanaciju u mere energetske efikasnosti“, rekla je Đedović Handanović. Tako da, dragi građani, ali i draga privredo, ulažite u mere da biste svi zajedno učestvovali u zelenoj tranziciji.

Energetska sanacija domaćinstava, stambenih i javnih objekata jedan je od najvažnijih prioriteta rada Vlade i resornog ministarstva, što je prepoznato i u programu „Skok u budućnost – Srbija 2027“. U prethodnoj godini kroz projekat „Čista energija i energetska efikasnost za građane“, koji se realizuje u saradnji sa Svetskom bankom, opredeljeno je 1,79 milijardi dinara bespovratnih sredstava za energetsku sanaciju oko 10.000 domaćinstava za subvencije države za zamenu stolarije, izolacije, ugradnju solarnih panela, solarnih kolektora, toplotnih pumpi i zamenu kotlova.

„Već je 5.500 porodičnih kuća dobilo subvencije za energetsku efikasnost, polovina ih je iskoristila za zamenu stolarije. Unapređenjem energetske efikasnosti u domaćinstvima za koje su predviđene subvencije prethodne godine ostvariće se uštede energije jednake godišnjoj proizvodnji gradske toplane u Nišu, odnosno smanjenju emisije ugljen-dioksida koju proizvodi oko 28.000 automobila. Nastavljamo snažnim koracima u stvaranju energetski efikasnijeg društva jer se energetska tranzicija tiče svakoga od nas“, navela je Đedović Handanović.
Ovaj program će trajati do kraja 2027. godine i kroz njega će biti uloženo 50 miliona dolara za energetsku sanaciju oko 50.000 domaćinstava širom zemlje, što će se pozitivno odraziti i na životnu sredinu.

Ministarka je podsetila da građani za ove namene mogu da dobiju subvenciju države u iznosu do 65 odsto vrednosti investicije energetske sanacije, u zavisnosti od toga koje mere odaberu da sprovedu u svom domaćinstvu.

Navela je da je završeno prijavljivanje višeporodičnih zgrada priključenih na daljinsko grejanje za energetsku sanaciju koju sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj.

Prijavljeno je oko 1.500 zgrada u 15 gradova i opština, a projekat je vredan 64,5 miliona evra.

„Procenjuje se da će se u okviru ovog projekta energetski sanirati više od 500 stambenih zgrada, sa ukupnom površinom od oko milion kvadratnih metara. Odziv je bio dobar, u većim gradovima se prijavilo najviše zgrada, posebno u Beogradu i Novom Sadu“, navela je ministarka.
U odabranim višeporodičnim zgradama saniraće se fasade i krovovi, dok je glavna korist prelazak na naplatu grejanja po potrošnji.
Dodala je da će se završetkom energetske sanacije ovih zgrada povećati vrednost nekretnine, dok se građanima godišnji računi za grejanje zbog otplate energetske sanacije neće značajno ili uopšte povećati.

Ministarstvo rudarstva i energetike takođe ulaže značajna sredstva u unapređenje energetske efikasnosti u javnim objektima širom Srbije.
Ove godine je u budžetu izdvojeno duplo više sredstava sa sanaciju javnih objekata nego prethodne godine.

U prethodnoj godini završeni su radovi na energetskoj sanaciji 13 osnovnih škola u Novom Pazaru, Kragujevcu, Kraljevu, Zaječaru, Trsteniku, Ljuboviji, Nišu, Negotinu, Smederevu, Svilajincu, Kniću, Trgovištu, Kuli, a sanirani su i vrtići u Novom Sadu, Subotici, kao i niz drugih objekata od javnog značaja, uključujući zgrade opština, Centre za socijalni rad, arhive širom Srbije.

„Trošimo tri i po puta više energije da proizvedemo istu jedinicu BDP-a u odnosu na evropski prosek i definitivno imamo prostora da efikasnije upravljamo potrošnjom, istakla je ona.

Navela je da je u 57 gradova i opština uloženo 1,79 milijardi dinara u 2022. i 2023. godini za sanaciju škola, vrtića i ostalih objekata od javnog značaja.

 

Izvor: novosadska.tv