Након развода брака о детету се може старати само један родитељ или старатељство могу обављати подједнако оба родитеља.
“У случају самосталног вршења родитељског права, бригу о детету преузима један родитељ (у највећем броју случајева то је мајка), док други родитељ плаћа алиментацију и одлучује заједно са родитељем – старатељем о важним питањима које се тичу здравља, образовања и пребивалишта детета. Уколико се родитељи договоре о моделу заједничког старатељства, они се тиме договарају да ће све обавезе око детета радити заједно, што подразумева стални контакт између оба родитеља и договоре око свакодневних обавеза и активности око детета.
Родитељи у тим случајевима деле све свакодневне обавезе и активности које имају око деце, као што је одвођење деце у школу или обданиште, на спорт, у куповину, у музичку школу… Родитељи се договарају која адреса ће бити дететово стално пребивалиште, што није само техничко питање, јер је за стабилни развој детета веома важно да оно зна где му је дом” наводи педагог Јасна Шобот Боначић из Центра за социјални рад Бачка Паланка.
Модел заједничког старатељства је захтевнији за одрасле и заснива се на позитивној комуникацији међу родитељима, прихватањем и прилагођавањем на нове околности, нове особе у дететовом животу, ново окружење. Заједничко старатељство најчешће представља бољи модел за децу, јер су промене које су велики стрес за дете, а тичу се дететове свакодневнице умањене и дете има мању трауму “раздвајања” од једног од родитеља. Деца која имају више од 10 година и младе особе имају право да се изјасне са којим родитељем желе да живе након развода, да изразе своје ставове и мишљења о свим питањима која их се тичу, као и да буду упознати са поступком у целини.
Овај текст настао је у оквиру пројекта који спроводи портал Радио и телевизија Бачка Паланка “Изазови породице у 21. веку” (како сачувати породицу, брак и породичне вредности), а који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту и овом тексту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
“V prípade, že sa rodičia pri výkone rodičovských práv starajú iba o jedného dieťaťa, vo väčšine prípadov o matku, zatiaľ čo druhý rodič platí výživné a sám s nimi rozhoduje. rodič – opatrovník v dôležitých otázkach týkajúcich sa zdravia, vzdelávania a bydliska dieťaťa.
Ak sa rodičia dohodnú na spoločnom modeli opatery, dohodnú sa na tom, že všetky povinnosti týkajúce sa dieťaťa budú spolupracovať, čo zahŕňa neustály kontakt medzi rodičmi a zabezpečenie každodenných zodpovedností a aktivít okolo dieťaťa. Rodičia tu vlastne zdieľajú všetky každodenné povinnosti a činnosti, ktoré majú okolo detí, ako napríklad chodenie detí do školy alebo materskej školy, šport, nakupovanie, hudobná škola.
Rodičia sa dohodli na adrese trvalého pobytu dieťaťa, čo nie je len technická záležitosť, pretože je veľmi dôležité, aby stabilný vývoj dieťaťa vedel, kde je jeho domov, “hovorí vychovávateľka Jasna Šobot Bonačić z Centra sociálnej práce Bačka Palanka.
Spoločný opatrovnícky model je pre dospelých náročnejší a je založený na pozitívnej komunikácii medzi rodičmi, prijatí a prispôsobení sa novým okolnostiam, novým ľuďom v živote ich dieťaťa, novému prostrediu. Spolufinancovanie je pre deti často lepším modelom, pretože zmeny, ktoré sú pre dieťa veľkým stresom a ovplyvňujú jeho každodennú rutinu, sa zmenšujú a dieťa má menšie traumatické následky „odlúčenia“ ako jeden z rodičov.
Deti (nad 10 rokov) a mladí ľudia majú právo vyhlásiť, s ktorým rodičom chcú žiť po rozvode, vyjadriť svoje názory a názory na všetky otázky, ktoré sa ich týkajú, a byť oboznámený s konaním ako celkom.
Text bol napísaný v rámci projektu realizovaného portálom Rozhlasu a televízie Báčka Palanka “Výzvy rodiny v 21. storočí” (ako zachovať rodinu, manželstvo a rodinné hodnoty), ktorý je spolufinancovaný z rozpočtu Srbskej republiky – Ministerstvo kultúry a informovania. Názory vynesené v podporenom projekte a v napísanom texte nemusia obhajovať názory orgánov ktorý udelil prostriedky.
