Božićni običaji i praznovanje počinju Badnjim danom tako što domaćin rano ujutru odlazi da iseče badnjak – najčešče hrastovo drvce koje  se uveče pali  kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.

Takođe, na ovaj dan se ništa ne iznosi iz kuće, obeduje se na slami, jedu se posna jela i vraćaju pozajmljene stvari.

Badnja noć je noć bdenja, ne spava se, čeka se Bogomladenac. Po narodnom verovanju Badnji dan predstavlja i nov vegetacioni period. Na Badnji dan se vraćaju sve pozajmljene stvari, a na trpezi je neparan broj posnih jela, vino, medovina.

Tu je još paljenje badnjaka i unošenje slame i prostiranje slame po podu, da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se, po predanju, rodio Hrist. Večera se na podu, u iščekivanju Božića.

Na prvi Božićni dan dočekuje se položajnik – osoba koja će prva ući u kuću, odlazi se u crkvu na službu i pričest i jede prvi mrsni doručak.

OBIČAJI  O BOŽIĆU U PRAVOSLAVNOM SVETU

U pravoslavnom svetu običaji se razlikuju od zemlje do zemlje, a svaki narod je uneo sopstvenu tradiciju u proslavljanje praznika. U Grčkoj deca na Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme, a zauzvrat dobijaju slatkiše ili novac.

U Bugarskoj se za Badnje veče priprema posebna večera od 12 jela bez mesa koja simbolišu 12 meseci u godini. Nakon večere svi članovi porodice ustaju u isto vreme.

U Makedoniji, 5. januara deca pevaju božićne pesme od vrata do vrata – to su kolede. Dan kasnije, na Badnje veče sledi unošenje „badnika“ na kućno ognjište. Drvo se pre toga iseče na tri dela (što predstavlja sveto trojstvo), a sva tri dela u kuću unese otac.

U Gruziji na Badnje veče se čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino…