Породица са предшколским дететом је трећа фаза животног циклуса која обухвата период у којем најстарије дете има 2,5 године и траје све до његовог поласка у школу. У предшколском узрасту дете пролази кроз веома значајан развој и у том процесу родитељска улога се односи на креирање атмосфере заштите, бриге и сигурности.
Родитељи у овој фази уводе дете у свет међуљудских односа, обликују његову личност, васпитавају га и својим понашањем и међусобним односом постају узор детету. Партнери се учвршћују у својој улози родитеља одговарајући на све васпитне потребе детета и на његову социјализацију. На себе преузимају одговорност модела за идентификацију, како као засебне личности, тако и својим међусобним односом. У процесу социјализације детета, игром са вршњацима, контактима са другим одраслим особама у свом окружењу (родбином, пријатељима и др.), дете се привикава на друштвена правила која утичу на обликовање његове личности и обрасце понашања.
У овом процесу веома је важно да родитељи воде рачуна о доследности, свом понашању, начину комуникације са дететом и постављању и поштовању породичних правила и граница. То се нарочито односи на утицај бака и дека који имају важну, позитивну, али и несвесно негативну улогу, која се најчешће испољава преузимањем родитељских улога у васпитању детета. Родитељи треба да имају заједнички став по питању тога шта је за дете добро и шта су правила у кући. Став родитеља о васпитању детета, баке и деке треба да поштују.
Родитељи данас често имају различите ставове у односу на своје родитеље по питању тога шта је за дете добро. Због презаузетости на послу и нефлексибилног радног времена родитеља, деца проводе више времена са бакама и декама него што би то родитељи можда желели. Тада је неминовно да долази до тензија и сукоба између родитеља и бака и дека по питању тога шта се детету сме, а шта не сме дозвољавати. С једне стране имамо баке и деке навикле на улогу родитеља, којима није лако да из те улоге “изађу”, нарочито ако је у питању њихово прво унуче. С друге стране су баке и деке који те своје улоге доживљавају као одмор и забаву, сматрајући да је на родитељима да васпитавају и брину о правилима, а да је детету док је код њих све дозвољено да би било срећно. Да не би долазило до конфликта и међугенерацијских размирица, неопходан је разговор и договор. Родитељи треба да уважавају искуство старијих, али исто тако, да дају до знања бакама и декама да је васпитање деце примарни задатак родитеља и да су они ти који постављају “правила игре”. Ауторитет, ни родитеља ни бака и дека, не треба доводити у питање, нарочито не пред децом.
Овај текст настао је у оквиру пројекта који спроводи портал Радио и телевизија Бачка Паланка “Изазови породице у 21. веку” (како сачувати породицу, брак и породичне вредности), а који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту и овом тексту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Rodina s predškolským dieťaťom je treťou fázou životného cyklu, ktorá pokrýva obdobie, v ktorom je najstarším dieťaťom 2,5 roka a trvá až do začiatku školskej dochádzky. V predškolskom veku dieťa prechádza veľmi výrazným vývojom a rodičovská rola v tomto procese súvisí s vytvorením atmosféry ochrany, starostlivosti a bezpečnosti.
V tejto fáze rodičia uvedú dieťa do sveta medziľudských vzťahov, formujú jeho osobnosť, vychovávajú ho a stávajú sa vzorom pre dieťa prostredníctvom jeho správania a medziľudských vzťahov. Partneri sa posilňujú vo svojej úlohe rodičov, reagujúc na vzdelávacie potreby a socializáciu dieťaťa. Preberajú zodpovednosť za tento model, aby sa identifikovali ako jednotlivci, tak aj spolu. V procese socializácie dieťaťa, hraním s rovesníkmi, kontaktmi s inými dospelými v jeho prostredí (príbuzní, priatelia atď.), Si dieťa zvykne na spoločenské pravidlá, ktoré ovplyvňujú formovanie jeho osobnostných vzorcov a vzorcov správania.
V tomto procese je veľmi dôležité, aby rodičia brali do úvahy jednotnosť, svoje správanie, spôsob, akým komunikujú s dieťaťom, a stanovovali a rešpektovali rodinné pravidlá a hranice. Platí to najmä o vplyve starých rodičov, ktorí majú dôležitú, pozitívnu, ale aj nevedome negatívnu úlohu, čo sa najčastejšie prejavuje prevzatím rodičovských úloh pri výchove dieťaťa. Rodičia by mali mať spoločnú pozíciu k tomu, čo je dobré pre dieťa a aké sú pravidlá v domácnosti. Mali by sa rešpektovať postoje rodičov k rodičovstvu, starým rodičom a rodičom.
Rodičia majú v súčasnosti často odlišné názory na to, čo je dobré pre dieťa. Kvôli nadmernej práci a nepružnej pracovnej dobe rodičov trávia deti s prarodičmi viac času, ako by si rodičia mohli želať. Potom je nevyhnutné, aby medzi rodičmi a starými rodičmi existovalo napätie a konflikty týkajúce sa toho, čo dieťa môže a nemalo by dovoliť. Na jednej strane máme starí rodičia zvyknutí na úlohu rodičov, pre ktorých nie je ľahké sa z tejto úlohy dostať, najmä ak ide o ich prvého vnúča. Starí rodičia na druhej strane považujú tieto úlohy za odpočinok a zábavu, pretože rodičia sa musia vzdelávať a starať sa o pravidlá a že zatiaľ čo ich dieťa môže mať šťastie, je im dovolené. Aby sa predišlo konfliktom a medzigeneračným konfliktom, sú potrebné rozhovory a dohody. Rodičia by mali oceniť skúsenosti starších ľudí, ale zároveň im musia dať vedieť, že starí rodičia vychovávajú prvoradú úlohu svojich rodičov a že práve oni určujú „pravidlá hry“. Nemali by sa spochybňovať autority ani rodičia, ani starí rodičia, nie pred deťmi.
Text bol napísaný v rámci projektu realizovaného portálom Rozhlasu a televízie Báčka Palanka “Výzvy rodiny v 21. storočí” (ako zachovať rodinu, manželstvo a rodinné hodnoty), ktorý je spolufinancovaný z rozpočtu Srbskej republiky – Ministerstvo kultúry a informovania. Názory vynesené v podporenom projekte a v napísanom texte nemusia obhajovať názory orgánov ktorý udelil prostriedky.