Бадњи дан је пун ритуала и симболике. Ложење бадњака је елемент симболике рађања новог сунца, јер је и Бадњи дан одмах после краткодневнице.
Већ у рану зору, пуцањем из пушака и прангија, објављује се одлазак у шуму по бадњак. Бадњак секу искључиво мушкарци, најчешће домаћин и најстарији син, пре изласка сунца. Зависно од крајева, бирани су различити бадњаци, а најчешће је то храст, буква или цер.
Пре сечења дрвету се назове “Добро јутро”, честита му се празник и моли се да донесе здравље и срећу породици. Затим се дрво посипа житом, а у неким крајевима му се дарује колач посебно умешен за ту прилику.
Дрво се увек засеца са источне стране јер би требало да падне на исток. Онај ко сече бадњак, труди се да се да га обори из једног, а највише из три ударца. Ако дрво не падне ни после трећег ударца, мора се кидати рукама јер више удараца није дозвољено.
Првом иверу који се одваја од бадњака приписује се магична моћ. Пази се да овај ивер не падне на земљу, па је са ониме ко сече бадњак ишао још један мушкарац да ухвати први ивер. Стављањем првог ивера од бадњака у карлицу веровало се да ће помоћи да се у њој скупља кајмак дебео као ивер или ако се стави на кошнице онда нико неће моћи пчелама да науди, а веровало се и у лековитост воде у којој је први ивер потопљен па су је оболели пили ради оздрављења.
Kада се домаћин врати из шуме и донесе бадњак, ослони их на кућни зид, а тек с првим мраком га уноси унутра и ставља на огњиште.
