Organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization, FAO) svake godine obeležava 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se ovaj datum obeležava od 2001. godine, a ovogodišnji slogan Svetskog dana hrane je: „Voda je život, voda je hrana – sačuvajmo svaku kap”.
Voda je neophodna za život na Zemlji. Ona čini preko 50% telesne mase ljudskog tela i iako pokriva oko 71% Zemljine površine, samo 2,5% vode na Zemlji je voda pogodna za piće, poljoprivrednu proizvodnju i upotrebu u industriji. Na globalnom nivou, u procesu poljoprivredne proizvodnje iskoristi se 72% vode, a njeni izvori nisu neiscrpni.
Svake godine vodeni resursi planete su pod sve većim izazovima zbog brzog porasta broja stanovnika, urbanizacije, ekonomskog razvoja i klimatskih promena. Istovremeno, dostupnost vode po osobi smanjena je za 20% u proteklim decenijama. Dostupnost i kvalitet vode se smanjuju zbog višedecenijskog nekontrolisanog korišćenja i upravljanja vodenim resursima, prekomernog kopanja podzemnih voda, zagađenja i klimatskih promena. Postoji veliki rizik da se vodeni resursi na planeti istroše tako da postanu nepovratni. Zabrinjava podatak da danas 2,4 milijarde ljudi živi u okruženju koje ima problem sa dostupnošću vode, a proizvodnja hrane za oko 600 miliona ljudi značajnim delom zavisi od dostupnosti vode čiji je kvalitet upitan zbog zagađenja, degradacije ekosistema, načina korišćenja i klimatskih promena.
Šta svako od nas može da uradi?
• U ishrani koristite namirnice čija proizvodnja zahteva manju količinu vode.
Birajte sezonsko voće i povrće. U svojoj ishrani koristite mahunarke kao što su pasulj i sočivo, kao i orašaste plodove za čiju proizvodnju nije potrebna velika količina vode. Izbor ovih namirnica pomaže očuvanju vodenih resursa na planeti, a istovremeno dodaje raznolikost vašem tanjiru.
• U ishrani prednost dajte svežim neprerađenim namirnicama.
Kada kupujete hranu birajte svežu umesto industrijski prerađenu hranu zato što je zdravija i ne zahteva veliki utrošak vode. Uravnoteženaishrana je važan deo očuvanja zdravlja, a istovremeno podržava očuvanje biodiverziteta i zdravlja naše životne sredine.
• Ne bacajte hranu!
Za proizvodnju hrane potrebno je mnogo vode. Zapamtite – ostaci hrane sadrže vodu, pa svako bacanje hrane znači i rasipanje vode. Planirajte obroke unapred. Napravite spisak za kupovinu namirnica i kupujte samo ono što vam je potrebno kako biste smanjili bacanje hrane. Hranu preostalu nakon obroka pokušajte da upotrebite za pripremu drugog obroka ili je iskoristite kao kompost.
• Štedite vodu!
Kraće se tuširajte, popravite česme koje cure, ne puštajte vodu da nepotrebno teče, sakupljajte kišnicu ili upotrebite vodu u kojoj se kuvalo povrće za zalivanje biljaka.
• Ne zagađujte vodu!
Ne bacajte otpad od hrane, ostatke iskorišćenog ulja, lekove kojima je istekao rok i hemikalije u kanalizaciju. Ukoliko imate septičku jamu redovno je čistite i praznite.
• Učestvujte u akcijama čišćenja vodenih resursa.
Uključite se i učestvujte u čišćenju lokalnih reka, jezera, mora ili močvara. Programi i inicijative čišćenja mogu da smanje zagađenje, istovremeno razvijajući svest zajednice o važnosti očuvanja zdravlja ekosistema.
• Štedite energiju!
Za proizvodnju energije potrebna je velika količina vode. Kupite energetski efikasne kućne aparate i ugasite svetlo kada izađete iz sobe. Kada ne koristite svoje elektronske uređaje (pametne telefone, računare ili tablete) isključite ih.
• Kupujte odeću od prirodnih materijala.
Kada kupujete odeću, birajte prirodne materijale poput pamuka ili vune umesto sintetičkih opcija za čiju proizvodnju je potrebno dosta energije. Sintetički materijali, poput poliestera ili akrila, često oslobađaju mikroplastiku koja može proći kroz procese filtracije ulazeći u naše vodene sisteme i na kraju u lanac ishrane.
• Budite u toku sa najnovijim informacijama u vezi sa očuvanjem voda.
Informišite se o rešenjima za očuvanje vodenih resursa u vidu zajedničkih akcija. Podelite ovo znanje sa prijateljima i porodicom kako biste ih podstakli na akciju.
Potrebna je zajednička akcija predstavnika vlade, privatnog sektora, poljoprivrednika, akademske zajednice, civilnog društva i pojedinaca na rešavanju globalnih izazova u vezi sa vodom, a sa ciljem povećanja proizvodnje hrane i drugih osnovnih poljoprivrednih proizvoda koji zahtevaju manji utrošak vode kako bi se osiguralo da se voda ravnomerno raspoređuje, da se naši sistemi vodene hrane očuvaju i da niko ne bude uskraćen.
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom okružnih instituta/zavoda za javno zdravlje i ove godine u okviru obeležavanja Svetskog dana hrane, 16. oktobra, aktivnosti usmerava na edukaciju najšire populacije, a posebno dece i mladih, kao i sticanje znanja, formiranje ispravnih stavova i ponašanja pojedinaca u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani. Ove godine je povodom Svetskog dana hrane raspisan konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola na temu „Pravilna ishrana čuva tvoje zdravlje” sa ciljem podsticanja zdravstvenovaspitnog rada u predškolskim ustanovama i školama na temu značaja pravilne ishrane za zdravlje, a biće organizovana i predavanja, tribine i izložbe.
Izvor: zjzpa.org.rs
