Svetom arhangelu Gavrilu, koji je često slavljen svetac, mole se nerotkinje, jer se veruje da on donosi blage i lepe vesti. Narod ga smatra zaštitnikom ljudi i stoke od vremenskih nepogoda.
Pravoslavni vernici na današnji dan obeležavaju praznik Sabora svetog arhangela Gavrila, odnosno letnji Aranđelovdan. Iako u kalendaru SPC ovaj praznik nije obeležen crvenim slovom, crkva mu ipak daje veliki značaj i slavi ga kao Blagovesnika koji je najavljivao i učestvovao u svim značajnim događajima koji su u vezi sa nastankom hrišćanstva.
Arhangel Gavrilo je živa bestelesna sila i jedan od sedmorice serafima najbližih Božjem prestolu. Učestvovao je u Božijem stvaranju sveta i u borbi protiv “palih” anđela, predvođenih samim zlom, satanom.
Arhagel Gavrilo je svedočanstvo o početku nastajanja Božje tvorevine preneo proroku Mojsiju, javivši mu se u pustinji i poučivši ga kako da napiše knjigu Postanja. Slavi se kao anđeo Blagovesnik zadužen za radosne ili blage vesti, kao i onaj koji je najavio Zahariji rođenje Jovana Preteče Hristovog – Svetog Jovana Krstitelja.
Sveti Arhangel Gavrilo javio se Joakimu i Ani i time najavio rođenje Presvete Bogorodice Marije, a potom se i njoj javio sa vešću da će da rodi sina, spasitelja ljudskog roda, Gospoda Isusa Hrista.
Lik anđela Gavrila slika sa presvetom Bogorodicom Marijom, koja prima Blagovest, na carskim dverima pravoslavnih oltara koja se simbolično otvaraju u toku liturgije jer je ovaj događaj otvorio put u Carstvo nebesko. Najveća i najradosnija vest u hrišćanstvu koju je javio Blagovesnik je vest o Vaskrsenju Hristovom.
Ovaj svetac je simbol dobrote celog čovečanstva. Ikona Belog Anđela poslata je u kosmos 1977. godine u okviru Vojadžer programa, kada je poslat prvi satelitski snimak u vasionu kao simbol ljudskog pozdrava drugoj vasionskoj rasi, ukoliko ona posroji, pošto je Sveti Gavrilo i univerzalni simbol ljubavi, mira i radosti u čovečanstvu.
Freska je i od strane UNICEF-a odabrana kao simbol Evrope, a nalazi se u srednjovekovnom manastiru Mileševa. Proglašena je za sliku proteklog milenijuma.
Najbolji dan za novi početak
Ovaj praznik je u narodu poznat kao letnji Aranđelovdan i uz njega dolaze mnogobrojni običaji. Onima koji poštuju veru tog dana zabranjen je svaki rad. Devojke ne rade ručne radove, ne šiju i ne pletu, a u narodu je ostalo ustaljeno verovanje da je u pitanju dan koji je najbolji za novi početak.
Smatra se da je ovaj letnji praznik ustanovljen na Svetoj Gori u 9. veku, za vreme careva Vasilija i Konstantina Porfirogenita i patrijarha Nikole (Hrisoverga) posle javljanja arhangela Gavrila u jednoj od karejskih kelija koji je prstom po kamenu ispisao pesmu Bogorodici “Dostojno jest”.
Gavrilo je prvi, uz arhangela Mihajla, koji je predvodnik vojske anđela i sila dobra, a za njima slede ravni po časti Rafail, Uril, Selatil, Jegudil, Varahil i Jeremil.
Saborni dan svetog arhangela Gavrila praznuje se takođe 8. aprila, odnosno 26. marta, prema julijanskom kalendaru, kada SPC slavi njegova javljanja kroz svu istoriju ljudskog spasenja.
Svetom arhangelu Gavrilu, koji je često slavljen svetac, mole se nerotkinje, jer se veruje da on donosi blage i lepe vesti. Narod ga smatra zaštitnikom ljudi i stoke od vremenskih nepogoda.
Po predanju, arhangel Gavrilo je neko vreme bio na Mesecu. Jednom je sleteo na Zemlju i napio se vode s đavoljeg izvora. Đavo ga potera, stigne na Mesec, potegne ga grebenom i zakači mu taban. Od tada ljudi imaju ugnute tabane.
