У суботу 29. октобра одржан је скуп у сали МЗ у Пивницама, на којем је дискутовано о неплаћеном женском раду и мери у којој он представља препреку женама да се запосле или постану предузетнице.
Кућни послови у Србији су традиционално неравноправно подељени између мушкараца и жена тако да жене имају двоструко веће оптерећење. Због рада у домаћинству, неге чланова породице или бриге о деци, жене неретко одустају од запослења или самосталног бизниса. Ако се ипак одлуче за посао од којег се зарађује, балансирање кућним обавезама и обавезама на послу се показује као превелик терет, те ређе и слабије напредују, јер на посао одлазе уморне. Неплаћени женски рад, одузима женама и време и снагу. Жене на њега утроше и по 6 сати дневно, а просек сати проведених у овим пословима је највећи у руралним срединама, што се потврдило и кроз искуства изражена од стране жена из Пивница.
Скуп у Пивницама је одржан у оквиру пројекта под називом “Од неплаћног до плаћеног и видљивог женског рада” који је обухватио територије седам локалних самоуправа у Војводини (Суботицу, Сомбор, Бач, Кулу, Врбас, Беочин и Бачку Паланку). Најважнија активност пројекта је формулисање предлога мера надлежним републичким, покрајинским и локалним институцијама обухваћених општина и градова у циљу унапређења положаја жена по овом питању. Крајњи циљ је да се женама омогући да се растерете појединих обавеза како би се у што већој могућој мери отклонила ова у Србији недовољно препозната баријера личном развоју и напретку жена и како бисмо се што пре приближили жељеном циљу, а то су иста права и могућности за све. Пројекат је подржан од стране Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији (UN Women) у оквиру пројекта “Кључни кораци ка родној равноправности, фаза II“, који финансира Европска унија.
Током претходних месеци извршено је истраживање неплаћеног женског рада у обухваћеним локалним самоуправама, те је измерена његова економска и друштвена вредност. Када би то време и тај рад наплаћивале, жене у Бачкој Паланци би стекле зараду од у просеку нето 37.000 динара месечно. Ипак, овај допринос домаћинству и заједници у нашој земљи није признат и препознат, он се подразумева и олако схвата.
Општина Бачка Паланка пружа читав сет услуга социјалне заштите, а те услуге растерећују жене дела кућних послова – највише оних у области неге. Ипак, гап између броја запослених мушкараца и жена највећи је баш у Бачкој Паланци, када посматрамо седам локалних самоуправа обухваћених пројектом. Из тог разлога Бачка Паланка има пред собом посао на запошљавању жена и побољшању услуга бриге о деци које пружају предшколска установа и боравци у основним школама, а све у циљу омогућавања женама да стекну услове за равноправно учешће на тржишту рада. Најугроженије су жене у сеоским срединама Бачке Паланке, које на наплаћени рад троше око 6 сати дневно, борећи се истовремено са удаљеношћу институција основне здравствене заштите, још лошијом услугом друштвене бриге о деци и старијима у селима. Оне које су без могућности за запошљавање остаће ускраћене за остваривање права из пензионог осигурања и могућности за достојанствен живот у позним годинама. Пројектом је уочена и забрињавајућа појава женског старачког сиромаштва у свим обухваћеним локалним самоуправама.
У циљу подршке самозапошљавању жена (женском предузетништву) Академија женског предузетништва у сарадњи са Гаранцијским фондом АПВ тренутно ради на концепту који ће женама и младима учинити доступним значајно повољније финансирање за бизнис. У ово ће бити укључене и локалне самоуправе из овог пројекта, а интересовање локалних власти за учешће у овој мери постоји.
