Црвени крст Србије је, поводом високих дневних температура, објавио препоруке упућене старијим особама:

  • Особе старости 65 и више година имају повећан ризик од болести повезаних са врућином и потребна им је посебна нега током високих летњих температура.
  • Фактори ризика укључују живљење у самачком домаћинству, постојање хроничних здравствених проблема као и одређене лекове у терапији.
  • Саветује се предузимање корака за спречавање топлотног стреса у данима за које се предвиђа да ће температура порасти изнад 30°C.

Фактори који повећавају ризик од топлотног стреса код старијих особа обухватају:

  • Проблеми у домену самопомоћи – неке старије особе су физички слабе или имају смањену покретљивост или пате од менталне болести. Ови фактори им отежавају да сами себи пруже одговарајућу негу током врућина.
  • Живљење у самачком домаћинству – у оваквим ситуацијама нема никога ко би пружио негу и помоћ старијој особи ако она игнорише симптоме.
  • Физичке промене – организам старије особе се не носи са наглим стресовима једнако брзо као што је случај са млађим особама. На пример, у врелим данима старије особе не зноје се једнако ефикасно као млађе особе и тиме је хлађење тела мање успешно.
  • Хронични здравствени проблеми – старије особе чешће имају хроничне здравствене проблеме и стања. Одређена стања чине тело рањивијим на топлотни стрес.
  • Терапија – старије особе са хроничним медицинским стањима обично редовно узимају лекове. Неки лекови могу ометати способност тела да врши терморегулацију.
  • Бубрежна обољења – особе које узимају лекове за проблеме са бубрезима морају да консултују свог лекара пре него што самоиницијативно повећају количину течности коју пију.

Препорука је да током овог врелог таласа у периоду од 10 до 17 часова старије особе не би  смеле да се излажу сунчевој енергији, посебно старији хронични или срчани болесници и оболели од дијабетеса. Уколико старија особа мора да изађе из куће препорука је да то уради у јутарњим или вечерњим часовима.

Приликом изласка старија особа нужно мора заштити главу шеширом, марамом или капом.

Уколико се ради о старијој особи чије кретање је крајње отежано неопходно је проветравање просторије у којој старија особа борави, подешавање рада клима-уређаја (разлика у температури између спољне средине и просторије не би требало да буде већа од 7 до 10°C), навучене завесе на прозорима и обавезно одржавање хигијене просторије.

Ако користите колица, ходалице или друга метална помагала, држите их у хладу, јер ако су изложени сунчевој топлоти могу брзо постати врући на додир, па чак и изазвати опекотине.

Препоручује се узимање до 2 литра воде дневно (тј. 8 чаша негазиране воде), избегавајте изузетно хладну течност, јер може изазвати грчеве. Такође је важно консултовати се са лекаром, око уноса течности уколико користите лекове за задржавање течности.

Препорука је и узимање сезонског воћа и поврћа. Хладна јела, воће и салате одржавају хидрираност вашег организма, а уједно не захтевају да се укључи рерна или шпорет па ће и Ваш дом бити хладнији. Саветује више мањих оброка дневно и избегавање пржених, похованих, слатких, зачињених и сланих јела.

Уз редовне лекарске прегледе, придржавање лекарских упутстава и правовремено узимање прописаних лекова,  старије особе би током врућих и спарних дана требале чешће да контролишу крвни притисак.

Јако је важно одржавати личну хигијену пре свега туширање млаком водом.

Главобоља, мучнина и вртоглавица знак су за узбуну –  треба се хитно јавити лекару или најближој хитној помоћи.

Чланови породице, рођаци, пријатељи, комшије, волонтери у време летњих врућина требало би чешће да контактирају старију особу (минимално два пута дневно).

Извор и фото: Црвени крст Србије