Српска православна црква и верници славе Ивањдан, рођење светог Јована, или Претече, чије се име везује за крштење Исуса Христа на реци Јордану и све догађаје који су тог дана означили почетак новог завета и проповеди хришћанске вере. Уз Христово и Богородичино, то је једно од три света “рождества” које празнује црква, поред Божића празника Рођења Исуса Христа и Мале госпојине, празника Рођења Пресвете Богородице, а у народу се верује да је Ивањдан толико велики празник да се сунце, од страха, три пута “устави” тог дана.

Свети Јован Претеча био је један од пророка јеврејске секте Назарећана, а према хришћанској легенди, крстио је Исуса Христа у реци Јордан.

Рођен је шест месеци пре Исуса Христа па се у православној цркви на Ивањдан, поред сусрета Богородице и Јелисавете, мајке Јована Крститеља, помиње и потоње рођење Исусово.

Сматра се да је свети Јован претходио Господу Исусу Христу – његовој проповеди и рођењу.

Према Јеванђељу по Луки, Богородица је после Благовести посетила своју блиску рођаку Јелисавету и саопштила јој да ће родити сина.

У Четворојеванђељу је записано такође да је рођењем Јовановим испуњено пророчанство анђела о дару Божјем Захарију и Јелисавети који су у дубокој старости добили потомство.

Сматра се заштитником кумства и побратимства, а у народу постоји обичај да се људи на Ивањдан братиме и куме “по Богу и светоме Јовану”, због тога што се Јован Криститељ сматра узором карактерности и поштења.

Свети Јован се још зове Игритељ, јер се верује да се сунце, када се тог јутра рађа, игра на небу.

Од свих осталих пророка свети Јован се разликује нарочито по томе, што је имао ту срећу да је могао и руком показати свету Онога кога је пророковао.

За руку светог Јована прича се да ју је сваке године на дан светитељев архијереј износио пред народ, а да се понекад та рука јављала раширена означавајући родну и обилну годину, а понекад и згрчена најављујући лош род и глад.

О Ивањдану се плету венци од ивањског цвећа у који се ставља бели лук да кућу чува од грома, а да би се показало да је природа, у развоју, дошла до зенита.

Према обичајима, девојке, кроз тај венац, гледају рађање сунца да би биле румене као оно, док су се у предвечерје тога дана, у многим словенским крајевима по брдима палиле ивањске ватре (кресови) око којих се играло и певало.

На иконама је свети Јован представљен како крштава Исуса у Јордану или како стоји и десном руком показује небо док у левој држи дуги штап с крстом на врху, преко кога стоји трака са речима “Покајте се јер се ближи царство небеско”.

Поред Ивањдана, СПЦ 20. јануара (7. јануара по Јулијанском календару) слави Сабор светог Јована Крститеља а 11. септембра, односно 29. септембра, дан његове смрти – Усековање главе светог Јована Крститеља.

 

Ивањдан је слава храма Светог Јована Крститеља у Бачкој Паланци, чијој прослави је претходио низ манифестација и догађаја који су одржани у оквиру Духовних свечаности “Од Видовдана до Ивањдана”. У порти Светојованског храма, вечерас након вечерњег богослужења, од 19.00 часова, биће одржан получасовни вокално – инструментални наступ Културно-уметничког друштва.