У Србији, рак код деце и адолесцената чини између 0,8 до 1,0 одсто новооболелих особа у структури оболевања од свих малигних болести, објавио је Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”. “Батут” је, поводом Светског дана деце оболеле од рака – 15. фебруара, навео да се сваке године у Србији региструје у просеку 350 деце оба пола од новорођенчади до узраста 19 година, са неком врстом малигнитета.
“Kао и у већини земаља у развоју и у Србији је више од две трећине новооболеле деце (70 одсто) узраста до 15 година”, указао је тај Институт на свом сајту.
Kако је наведено леукемија, тумори мозга и лимфоми, чине најчешће малигне болести у детињству, и уједно најчешћи узрок смрти оболеле деце. Према подацима “Батута” у просеку сваке године 40 деце узраста до 19 година изгуби битку са неком од тих малигних болести. Указано је да успех лечења и стопа преживљавања деце оболеле од рака зависи од региона и степена економске развијености.
“У високоразвијеним земљама света стопа преживљавања износи 80 одсто, али у појединим деловима света који имају слабије развијене ресурсе износи свега 20 одсто”, навео је Институт за јавно здравље.
У саопштењу се подсећа да су Светска здравствена организација (СЗО) и Међународно удружење за борбу против рака поставили циљ да се до 2030. постигне елиминација бола и патње код деце која се боре против рака. Циљ је и да се преживљавање деце са било којом дијагнозом рака у свету повећа на 60 одсто, додаје се у саопштењу.
Дан деце оболеле од рака установила је 2002. године Међународна конфедерација Удружења родитеља деце оболеле од рака и признат је у више од 100 земаља света.
У Србији је овај датум постао део националног Kалендара јавног здравља 2013, на иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља.
Извор: ESPRESO.co.rs
