На Богојављење које православни верници славе данас из цркве се узима богојављенска водица и носи кући, а да ли знате како се користи ова света водица?
На грчком „света вода“ се зове „агијазма“ (Αγίασμα) – „светиња“. Светињом се зове оно што је испуњено благодати Божијом. То могу бити мошти светаца, иконе, миро, нафора. Али ипак, првенствено, под „светињом“ „агијазмом“, подразумева се вода, над којом је извршен чин водоосвећења.
Богојављенска водица се употребљава од Крстовдана уочи Богојављења и освећења водице на сам дан Богојављења па до оданија Богојављења. Током тих дана се водица употребљава за све што је на духовну корист и здравље, а након оданија празника се употребљава у случају да се неко разболи или се не осећа добро. Узима се ујутро наташте.
Богојављенска вода је потврда православне вере. Њена је особина да годинама остаје свежа, укусна, освећена и лековита.
Одавно се чува обичај да се ова водица чува у нарочитом судићу целе године, јер она помаже у свакој болести: и кад мала деца имају страх ноћу, и кад човеку нагло позли и кад му храна не прија и кад не може да подноси болове у болести и кад му се смућују помисли и не зна како једну ствар да реши – и уопште, многобројни су прилике у животу и тешкоће кад се Богојављенска водица са вером употреби и стварно користи. На сам дан Богојављења црква дозвољава да се том водицом кропе све одаје и сваки кутак. Али, у свима другим данима године, Богојављенском водицом се само пије у случају болести. А здрави ако желе, морају који дан постити, па ту водицу узети ујутру. Веровање каже и да данас трудницама ваља дати Богојављенску водицу, поготово онима које су пребациле термин или не могу лако да се породе, како би се изненада отвориле (попут неба) и родиле здраву децу.
