Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник посвећен Светом Јовану Златоустом, великом светитељу и реформатору.
Бројни православни верници данас славе крсну славу посвећену светом Јовану Златоустом великом светитељу и реформатору, који је познат и као најчувенији проповедник у историји Српск православне цркве.
Написао нарочити чин свете литургије, постидео јеретике, растумачио Свето писмо својим златним умом и језиком и оставио цркви многе драгоцене књиге својих беседа
Убраја се у Света три јерарха, а надимак Златоусти добио је због својих реторичких способности.
Године 397. изабран је за епископа цариградског, након чега улази у сукоб са Евтропијем, министром двора цара Аркадија, и са царицом Евдоксијом, јер је предлагао потпуну реформу начина живота, како у цркви тако и на царском двору.
Написао нарочити чин свете литургије, постидео јеретике, растумачио Свето писмо својим златним умом и језиком и оставио цркви многе драгоцене књиге својих беседа. Због свега тога, народ га је прославио, а завидљивци омрзнули, док га је царица два пута послала у изгнанство. У изгнанству је провео три године, скончавши на Крстовдан 14. септембра 407. год. у месту Коману у Јерменији.
Наиме, према веровању наших старих, онај ко на данашњи дан прекине нит, жицу прекинуо је и свој живот. Зато се 26. новембра до поноћи никако не смеју употребљавати игле за шивење и плетење, као ни разбој за ткање.
Свети Јован Златоусти у Србији се сматра једним од најученијих светитеља, па се верује да се на данашњи дан “ваља” узети нека драга књига и из ње прочитати макар део, за свој душевни мир и светитељев благослов.
Поред 26. новембра, 27. јануара се обележава пренос његових моштију из јерменског села Комана у Цариград 438. године.
