Српска православна црква и њени верници славе један од највећих хришћанских празника, којим се слави рођење Богородице Марије. Овај празник спада у ред највећих црквених празника. На Малу Госпојину слави се успомена на дан када је у Назарету, у дому Јоакима и Ане, рођена Света Дева Марија.
Ана је као старица родила кћер Марију, по благослову Божијем. Управо је Бог и одредио Марију да буде мајка Исуса Христа, и зато се слави као Пресвета Богородица. Доживеће највеће радости и највеће боли, све док и сама, после истека земаљских дана, није отишла у вечну светлост и славу. Она је и данас заступница људи пред Творцем, којој се упућују најтоплије молитве. Пред њеним чудотворним иконама дешавају се исцељења, а људи у невољи добијају помоћ. Овај дан убраја се у 36 великих празника у црквеном календару обележених црвеним словом.
Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине. У пољопривреди, Мала Госпојина је означавала време када се почињало са орањем и сетвом зимских усева. У то време, приређиване су и разне сточарске свечаности. Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својств. Многе породице славе Малу Госпојину као своју Крсну славу. Мала Госпојина у Шумадији сматра се великим празником и славом. Домаћини који не славе славу, одлазе са породицом свечано обучени на разноразне и многобројне саборе и вашаре, који се одржавају око цркава, односно у црквеним портама. Овај дан је добар за одржавање свадби и веридби. Највећи вашари у Србији су у Неготину и Шапцу, с тим што вашар у Неготину има врло дугу традицију.
