Српска православна црква и верници данас славе Успење Пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника, познат у народу као Велика Госпојина.
Празник се слави у знак сећања на смрт Богородице и, према црквеном предању, дан када се она „вазнела на небеса и предала свој дух у руке Спаситеља”. Према предању, Богородица је надживела свог сина Исуса Христа и наставила његову мисију. Према неким изворима живела је 60, а према другим 72 године.
Српска православна црква и остале православне цркве које користе јулијански календар славе га 28. августа, када се завршава пост који траје 14 дана.
Велика Госпојина је празник који нарочито славе жене и мајке. Обичај је да се на овај дан слави Богородица, а жене не би требало да обављају кућне послове, већ да дан посвете одмору и молитви.
На овај празник жене обављају ритуале којима се захваљују Богородици и моле се за своју децу. Сматра се да је Богородица заштитница болесних, па се према старом обичају на овај празник треба умити лековитом водом са природних извора.
Верује се да у периоду између Велике Госпојине (28. августа) и Мале Госпојине (21. септембра), треба брати лековито биље, чувати га, сушити, па од њега спремати природне мелеме и чајеве. Према народном веровању, на овај празник не треба започињати нов посао.
По обичајном календару, данас се не раде послови у кући и око ње.
Време између Велике и Мале Госпојине, која се обележава 21. септембра, назива се међудневница, а верује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и лековитих трава, па се одлази на изворе који, према народном предању, имају лековито дејство.
