Дан словенске писмености и културе, 24. мај, установљен је у част Солунске браће – Ћирила и Методија, твораца азбуке и граматике. Остали су упамћени као “словенски апостоли”, који су створили глагољицу, прво писмо Словена. Дан сећања на мисионарство и визионарство ове браће из Солуна из времена јединствене хришћанске цркве обележава се и у другим словенским земаљама. Када је 862. године, великоморавски кнез Растислав тражио од византијског цара Михаила учитеље који ће да проповедају хришћанство на народном језику, показало се да су словенска браћа била идеална за тај посао. Знала су словенски језик, па су саставила писмо и превела јеванђеља.
Са тим преводима кренули су у моравскопанонску мисију просветитељско дело међу словенским народима. Ширили су писменост и хришћанство међу Словенима, преводили и друге богослужбене књиге, и служили литургију на словенском језику, такође су рукополагали и домаће свештенике.
Симбол су словенске писмености и словенског просветитељства. Као просветитеље словенских народа, Црква их молитвено истиче као равноапостолне. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји. После смрти солунске браће, њихови ученици, Климент и Наум, наставили су њихов просветитељски рад. Сваки од браће има свој дан а њихов заједнички празник уведен је на хиљадугодишњицу словенске мисије. Осим код нас, дан Ћирила и Методија прославља се и у Пољској, Чешкој, Словачкој, Русији, Украјини и Северној Македонији.
Словенске језике делимо на три групе:
Источнословенска група – руски, украјински, белоруски.
Западнословенска група – пољски, чешки, словачки, лужичкосрпски.
Јужнословенска група- српски, бугарски, македонски, словеначки, босански, хрватски, црногорски.
У време када језици трпе различите ударе и захтевају питања и посебне одговоре, важно је подсетити на значај писма и народног језика.
