Српска православна црква и њени верници данас славе Сретење, празник који је сврстан у ред Господњих и који се увек слави 40. дан од Божића. Сретење је празник од суштинске важности за хришћанство, јер указује на први сусрет Спаситеља са људима, али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Kрститеља, увео у јерусалимски храм на место одређено за девојке.
Сретење представља успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу. У питању је први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац.
Овај догађај из живота цркве описан је у четворојеванђељима где се међу сведоцима помиње и Ана, кћи Фануилова, која је присуствовала Сретењу Господњем, и потом објавила становницима Јерусалима да је “коначно стигао онај који је одавно најављиван и очекиван”.
Сретење се слави од времена цара Јустинијана 544. године. Тада је у Цариграду и околини владала епидемија куге која је дневно односила 5.000 живота, а пустош је направио и катастрофалан земљотрес у Антиохији. На Сретење су одржане масовне молитве и несреће су престале, па се од тога времена тај дан почео празновати као велики празник Господњи.
