Србиjа данас обележава Дан државности у знак сећања на 15. фебруар 1804. када jе подигнут Први српски устанак под вођством вожда Kарађорђа и када jе 1835. године донет Сретењски устав, први модерни Устав Србиjе.
Премијерка Србије Ана Брнабић и председница Републике Српске Жељка Цвијановић присуствоваће у подне у Орашцу код споменика вожду Карађорђу, церемонији обележавања Дана државности Србије – Сретења.
Поводом обележавања Дана државности Србије, по наређењу председника Републике и врховног команданта Војске Србије Александра Вучића, припадници Гардијског батаљона извршили су почасну паљбу са Савског платоа на Калемегдану испаљивањем 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа.
Говорећи о Сретењу, историчар Момчило Павловић је указао на значај обележавања празника за културно-историјски идентитет Срба, који је, како каже, инкорпорирао два несумњиво најзначајнија догађаја у последњих више од два века.
“Први је дизање буне против Турака 1804. године, која је након читаве 74 године кулминирала независношћу Србије. Други је 1835. године, такође 15. фебруара, када је на “кнежевој ливади” у Крагујевцу, књаз Милош подарио устав Књажества Србије или Сретењски устав. Зашто су ти датуми важни – зато што су у том тренутку, без обзира што је Србија и даље аутономна кнежевина, у питању почетак ослобођења Срба од ропства и почетак уставности Србије, односно уређења њене државне структуре”, истиче Павловић за Танјуг.
Он каже да је, без обзира што је Сретењски устав суспендован после само шест недеља, од тог тренутка до дан-данас Србија уставна држава.
“Од тада се може тачно пратити непрекинути развој наше уставности. Имали смо укупно 13 устава. Неки су били демократски, неки октроисани тј. подарени, али борба између оних који се боре за уставна права и оних који се боре за промену устава траје у Србији до дана данашњег”, каже Павловић.
Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.
Извор: Танјуг
