Циљ оснивања Kанцеларије за младе у општини Бачка Паланка је да се системски бави проблемима и потребама младих. Kада је Бачку Паланку, Србију и цео свет захватила пандемија коронавируса, у Kанцеларији су потребе младих ставили у други план. Једина потреба била је помоћи онима којима је помоћ неопходна. Проглашењем ванредног стања у Србији, чланови Kанцеларије за младе су се ставили на располагање оснивачу – Општини Бачка Паланка и активно се укључили у рад Волонтерског сервиса у којем су поред њих били и представници општине и Црвеног крста Бачка Паланка. Бројеви телефона Волонтерског центра били су резервисани првенствено за наше најстарије суграђане, којима је проглашењем ванредног стања било ограничено кретање ван куће.
Бројни волонтери примали су „наруџбине“ путем телефона, куповали намирнице, плаћали рачуне и радили све оно што је неопходно , како би суграђанима олакшали тешке дане изолације. Дешавало се да баке и деке окренувши број Волонтерског сервиса кажу да им није потребно ништа, већ да желе само да попричају мало. Неки од волонтера пренели су на папир своја искуства и утиске стечене за време рада у Волонтерском центру. Ово је једно од њих, а записала га је Сара Русимовић оног дана када је у Србији проглашено ванредно стање:
„Kад дође неко лудо време, када с’пролећа не осећаш мирис тек процветалог цвећа, већ мирис зиме која ти се од страха увукла у кости јер знаш да је некоме потребна твоја помоћ, тад схватиш да је довољна и једна лепа реч како би усрећио некога. Зато је тог дана Kанцеларија за младе Општина Бачка Паланка у сарадњи са Црвеним крстом организовала волонтерску акцију за помоћ старијим суграђанима, и од тог дана период ванредног стања сам провела са старијима. Било је толико лепих, занимљивих али и тешких тренутака. Заувек ће ми у срцу остати један дека који има 88 година који је звао некад само да пита како сам јер он како би рекао зна да је нама волонтерима сад тешко колико и њима. Немица која је морала да ми црта крофне јер баш и нисмо могле да се споразумемо без њеног мужа. Госпођа која је мислила да је крај света па куповала по 5 кила кромпира сваки дан. Али кад назову кол центар и траже само волонтерку Сару јер „она зна шта мени треба“ , сваки њихов осмех и њихова захвалност мени је помогла да тај период волонтирања доживим као нешто лепо у мом животу. Зато бих свима препоручила да се прикључе некој волонтерској акцији у свом граду јер им то може донети само добро дружење, нова упознавања и лепа сећања.“
Овај текст настао је у оквиру пројекта који спроводи портал Радио и телевизије Бачка Паланка „Помози другима помоћи ћеш себи“ , а који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту и овом тексту, нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
