Због пандемије коронавируса, годишњица бомбардовања затиче Србију у ванредном стању.
Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. нешто пре 20 часова на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање. Деветнаест земаља Алијансе, без одобрења Савета безбедности УН, обрушило се најпре на касарне и противваздушну одбрану Војске Југославије у Батајници, Младеновцу, Приштини.
Акција НАТО-а, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Kосову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.
Током 78 дана и ноћи бомбардовања, у 30.000 ваздушних налета испаљено је 50.000 разорних пројектила. Страдало је између 1200 и 2500 припадника Војске, полиције и цивила, а међу њима и 79 деце. Рањено је 12.500 становника. Тешко су разорени инфраструктура, привреда, школе, здравствени центри, споменици културе, медијске куће.
После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Kуманову 9. јуна 1999, и усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Kосова и Метохије.
