Светски дан борбе против ХИВ/АИДС-а, који се од 1988. године сваке године обележава 1. децембра, прилика је да људи широм света уједине своје напоре у борби против ХИВ-а, искажу своју подршку особама које живе са ХИВ-ом и присете се оних који су умрли од болести повезане са ХИВ -ом.
Овогодишња тема обележавања Светског дана борбе против ХИВ-а/АИДС-а је „Окончање епидемије ХИВ-а: равноправан приступ, свачији глас“
Кампања Зауставимо ХИВ заједно има за циљ да оснажи заједнице, партнере, али и пружаоце здравствених услуга да промовишу тестирање, превенцију и лечење и смање стигме особа са ХИВ-ом.
Тестирање на ХИВ је једини начин да се утврди да ли је неко заражен ХИВ-ом, и требало би да буде саставни део бриге о здрављу сваког појединца, а посебно оних који се ризично понашају.
Рано откривање ХИВ инфекције омогућава правовремено лечење и очување квалитета живота особа инфицираних ХИВ-ом, као и заштиту других, односно спречавање преношења ХИВ-а у блиским контактима, као и са мајке на бебу. Подсећамо да је терапија, којом се постиже задовољавајући квалитет живота и значајно утиче на спречавање даљег преношења инфекције, у нашој земљи доступна свима који живе са ХИВ-ом.
Такође, правовремено саветовање и тестирање на ХИВ омогућава особама које нису инфициране ХИВ-ом да током добровољног, бесплатног и поверљивог (ДПСТ) разговора са квалификованим саветником сагледају и процене сопствене ризике, тј. сопствено ризично понашање и факторе који томе доприносе, и да науче како да примене мере заштите од ХИВ инфекције и других крвљу и полним путем преносивих инфекција.
Кључне популације за тестирање на ХИВ
Клучне популације са повећаним ризиком од ХИВ-а у Европи варирају од земље до земље, али уопштено укључују:
• Мушкарце који имају сексуалне односе са мушкарцима
• Интравенске кориснике дрога
• Сексуалне раднике/раднице
• Мигранте (укључујући особе које долазе из земаља са високом преваленцијом ХИВ-а) и мобилне популације
• Затворенике (особе на издржавању затворских санкција)
Ситуација ХИВа/АИДСа у АП Војводини
• Од 1985. године, када су регистровани први случајеви ХИВ инфекције у АП Војводини, до 24. новембра 2021. године, укупно 786 становника наше Покрајине је сазнао да живи са ХИВ инфекцијом.
• Током 2021. године, на подручју АП Војводине забележено је 47 нових случајева ХИВ инфекције и 7 случајева Морбус ХИВ-а, а смртни исход је регистрован код једне особе.
• Код свих седам оболелих особа, ХИВ статус утврђен у моменту постављања дијагнозе АИДС – а, што указује на то да особе са ризичним понашањем  не спроводе  превентивно тестирање у довољној мери и на време. Будући да период неманифестне инфекције траје више година, ове особе у дужем временском периоду представљају потенцијалну опасност (резервоаре)  за преношење  вируса ХИВа на блиске контакте.
 Током 2020.г. и 2021.г. у Б.Паланци није регистрован ни један оболели као ни носичац ХИВ вируса. Такође је приметан и пад броја тестираних, пре свега због тренутне епидемиолошке ситуације у којој се налазимо
Користимо и  ову прилику да позовемо  све заинтересоване особе, које су биле или сумњају да су биле у ризику/ ситуацији да се заразе ХИВ-ом,  да се тестирају у ДЗ Бачка Паланка у ДПСТ саветовалишту у Епидемиолошкој служби. Тестирање је могуће обавити сваког радног дана пре подне, а резултати се издају лично за неколико дана.
Особе које живе с ХИВ-ом имају теже исходе од ЦОВИД-19 у односу на особе које нису инфициране ХИВ-ом, а према доступним подацима средином 2021. године већини особа које живе с ХИВ-ом у свету нису биле доступне вакцине против ЦОВИД-19. Затварања и друге рестриктивне мере уведене због пандемије заразне болести ЦОВИД-19 утицала су негативно на тестирање на ХИВ и у многим земљама су довеле до пада броја дијагностикованих случајева ХИВ инфекције и упућивања на лечење.
Још увек не постоји лек којим би се вирус елиминисао из организма инфициране особе. Међутим, ефикасни антиретровирусни лекови (АРВ) могу да контролишу умножавање вируса и да спрече даље преношење ХИВ-а на друге сообе.
Свака друга особа инфицирана ХИВ-ом (50%) у Европи дијагностикована је у касној фази инфекције, када је имунолошки систем већ значајно оштећен. Ово је показатељ да стратегије тестирања у циљу раног дијагностиковања ХИВ инфекције нису успешне. 
Епидемиолошка ситуација у Србији
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 20. новембром 2021. године, у Републици Србији је регистровано 4317 особа инфицираних ХИВ-ом, од којих су 2104 особе оболеле од АИДС-а, док је 1179 особа инфицираних ХИВ-ом умрло од АИДС-а, а још 136 инфицираних ХИВ-ом је умрло од болести или стања која нису повезана са ХИВ инфекцијом. Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (97% свих случајева регистрованих током 2021. године с познатим начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима, како међу новооткривеним особама инфицираним ХИВ-ом (91%), тако и међу оболелима (85%) и умрлима од АИДС-а (100%). Међу пријављеним новодијагностификованим ХИВ позитивним особама у периоду јануар–новембар 2021. године било је 29 пута више мушкараца у односу на жене .
У периоду 2005–2020. године регистровано је 15 деце млађе од 14 година, којима су ХИВ пренеле мајке које нису знале да су инфициране ХИВ-ом током трудноће, порођаја или у периоду дојења, што је значајна редукција у поређењу са периодом 1993–2004. када је регистровано 28 случајева. У 2017, 2018. и 2020. години није регистрован ниједан случај преноса ХИВ инфекције са мајке на дете, док су у 2019. години регистрована два случаја. У периоду 2005–2020. године рођено је више од четрдесеторо здраве деце од мајки са дијагностикованом ХИВ инфекцијом које су биле на стратешки препознатом програму превенције преноса ХИВ-а са мајке на дете.
И да се подсетимо како се ХИВ преноси, односно на који начин се не може инфицирати ХИВ-ом.
ХИВ се преноси на следеће начине:
1. Сексуалним односом без заштите тј. без кондома (анални, вагинални и орални секс, при чему највећи ризик носи незаштићени анални сексуални однос),
2. Са заражене мајке на дете (у току трудноће, порођаја и дојења),
3. Разменом игала и шприцева код интравенске употребе наркотика.
ХИВ се ретко може пренети на следеће начине:
1. Пољупцем у уста (само у случају ако обе особе имају неке ранице у устима, нпр. услед вађења зуба, крварења десни… па у том случају дође до контакта „крв на крв”),
2. При тетовирању, пирсовању… (уколико се обавља нестерилизованим апаратима и у нехигијенским условима),
3. Приликом размене прибора за личну хигијену које је претходно користила особа која живи са ХИВ-ом (бријач, четкица за зубе…).
ХИВ се не преноси на следеће начине:
1. Боравком у истој просторији: социјалним контактом као што је разговор, поглед, дружење…,
2. Додиром тј. контактом, као што је руковање и загрљај,
3. Кашљањем или кијањем, преко зноја или суза,
4. Пољупцем у образ,
5. Коришћењем истог купатила или тоалета,
6. Коришћењем исте чаше/шоље или истог прибора за јело који је користила особа инфицирана ХИВ-ом,
7. Коришћењем исте постељине или пешкира,
8. Контактом са предметима на јавним местима (телефонска говорница, држачи у јавном превозу…),
9. Коришћењем истог базена или сауне,
10. Преко животиња или убодом инсеката (комарци, крпељи…),
11. Конзумирањем хране коју је припремила ХИВ позитивна особа.