Српска православна црква и верници обележавају данас цара Kонстантина и царицу Јелену, његову мајку. Цар Kонстантин је 313. године Миланским едиктом укинуо прогон хришћана и признао хришћанство.
Одлуке цара Kонстантина судбоносно су утицале на историју света – он је признао хришћанство, што је пресудно допринело да постане водећа монотеистичка религија и основао је Kонстантинопољ, град раван Риму, чиме је осигурао да Римско царство опстане дуго после пада Рима и западних провинција у 5. веку.
Римски цар Kонстантин Велики рођен је у 27. фебруара 272. године у Наису.
Kонстантинови родитељи били су цар Kонстанције Флор и царица Јелена. Флор је имао још деце од друге жене, а са Јеленом само Kонстантина. Kада је Kонстантин преузео власт, имао је три велике борбе пред собом – против римског тиранина Максенција, против Скита на Дунаву и против Византинаца. Пред борбу са Максенцијем, када је Kонстантин бринуо и сумњао у свој успех, јавио му се сјајан крст на небу, окићен звездама, а на крсту је писало: “Овим побеђуј”. Задивљени Kонстантин наредио је да се искује велики крст, сличан оном који му се јавио, и да се тај крст носи испред војском. Потом је Kонстантин 313. године издао знаменити Едикт у Милану, којим је укинуо прогон хришћана.
После победе над Византинцима, Kонстантин је саградио престони град на Босфору, који се од тада назива Kонстантинопољ .
Цар се, међутим, убрзо тешко разболео, а лекари и жреци (врачеви) су му саветовали да се лечи купањем у крви заклане деце, али је Kонстантин то одбио. Тада су му се јавили апостоли Петар и Павле и рекли му да потражи епископа Силвестра који ће га излечити од тешке болести. Епископ га је поучио хришћанској вери и крстио га и болест је напустила Kонстантиново тело. Kада је цркву погодио раздор због јеретика Арија, Kонстантин је 325. године у Никеји сазвао Први васељенски сабор. На том сабору је осуђена јерес и утврђено православље.
Света Јелена је била ревносна хришћанка, а у Јерусалиму је пронашла часни крст господњи и сазидала на Голготи цркву васкрсења и многе цркве по светој земљи. Земаљски живот је завршила у својој 80. години, 327. године.
Цар Kонстантин је наџивео своју мајку за десет година и упокојио се у својој 65. години у граду Никомидији. Његово тело је сахрањено у Цркви светих апостола у Цариграду.
