Мајска скупштина, одржана у Сремским Карловцима 1848. године, је последица општег таласа револуционарних покрета и буђења националне свести у Европи тог доба. Непосредан повод је био тај што су Срби који су живели на територији Аустријског царства били револтирани привилегијама које је добило мађарско становништво након револуције предвођене Лајошем Кошутом (односно, што остали становници Царства нису добили исте привилегије).
Митрополит Јосиф Рајачић, који је сам учествовао у састављању угарске владе, повукао се у Сремске Карловце. Испрва није желео да сазове скупштину, сматрајући да је потребно да се смире страсти и хладне главе промисли о будућим потезима. Ипак, на крају је поклекао пред окупљеним народом, који је сматрао да је крајње време за решавање српског националног питања.
Након богослужења у Саборној цркви, народ се окупио у дворишту Митрополије, а Рајачић је као место за скупштину одредио простор испред старе конзисторијалне зграде са засвођеним ходником.
Скупштина је организована у форми дијалога између представника народа с једне, и митрополита, протосинђела Сергија Каћанског и Никанора Грујића с друге стране. Митрополит је говорио о српској историји, а затим позвао народ да се побрине за своју будућност и природна права која припадају свим народима подједнако.
На овој скупштини, митрополија је проглашена патријаршијом на челу са Јосифом Рајачићем, а такође је проглашена Српска Војводина на челу с војводом Шупљикцем. Осим тога, Бечу је послат захтев за српску аутономију. За заставу је одређена црвено-плаво-бела тробојка, иста као застава Кнежевине Србије.
Иако је Аустрија угушила револуцију у Угарској и завела апсолутизам, Мајска скупштина је међу првим званичним догађајима на којима је јасно исказана идеја о припајању Војводине Србији, која ће се и обистинити 1918. године.
Извор: Историја Срба
