A počelo je sve pre nekog vremena, a povod je rekoše, smrt jednog dečaka. Okupili se, palili sveće i krenula je priča. Ali ne obična priča, već politička, jer stvorili su pogodno tlo da poseju seme razdora.
Međutim, porodica preminulog deteta jasno im je stavila do znanja da ne želi da njihovo dete bude zloupotrebljeno u političke svrhe. Oglasila se porodica, tražeći da se ime njihovog deteta ne razvlači u političkim debatama i da se poštuje ta njihova želja.
Njihove molbe nisu naišle na odobrenje kod svih prisutnih koji su zvižducima propratili molbu porodice. Okupljanja su se nastavila, ali svaki put sa sve manjim brojem prisutnih. Tu na scenu stupa pomoć sa strane. Dolaze Novosađani, Vrščani, Beograđani…a svi sa ciljem da „pomognu“ onima koji protestuju i dalje pominjući tragediju i smrt jednog dečaka.
A svi ti „pomagači“ iz „velikih“ gradova došli su ustvari da nauče varošane kako treba postupati prema svojim sugrađanima. Učili ih da se balega istresa na ulaz u zgradu opštine, da se polomljeno granje razvlači po gradu, učili ih ti bajni ekolozi da se plakate kače na drveće, da se “gde god nađeš zgodno mesto tu zalepi nalepnicu”.
Dolazili u Palanku ekolozi, opozicioni lideri, glumci, vodili Palančane u Beograd da i tamo pričaju kako duboko žale zbog smrti deteta. Ne obazirući se na molbu porodice i dalje im je ta nesreća bila „opravdanje“ što se okupljaju.
A koliko stvarno žale pokazali su danas. Na skupu na kom je dominiralo 20-ak opozicionara puštana je muzika. Podsetimo, rekoše povod za proteste je smrt deteta, a oni puštaju muziku. Đuskaju i pevuše pesmu Zemlja grupe EKV „pogledaj me, o pogledaj me očima deteta…“.
Vredi li komentarisati ili samo reći – Bože oprosti im, ne znaju šta čine. A znaju, i to jako dobro.
