Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo organizovao je juče dodelu ugovora ukupne vrednosti 72,1 milion dinara za pošumljavanje i melioraciju degradiranih šuma na teritoriji AP Vojvodine.
Ugovore je uručio pomoćnik resornog sekretara Saša Stevanović, koji je ovom prilikom istakao da je cilj realizacije godišnjeg programa korišćenja sredstava iz Budžetskog fonda za šume povećanje i poboljšanje stanja šuma u AP Vojvodini.
„Za melioraciju degradiranih šuma opredelili smo 61 milion dinara za ukupnu površinu od 406 hektara, a za podizanje novih šuma, na ukupnoj površini od 64 hektara, izdvojili smo 20 miliona dinara, od čega je utrošeno 11,1 miliona“, izjavio je Stevanović, koji je istakao da su šume na području Vojvodine neravnomerno raspoređene, ali da je, po poslednjim merenjima, gotovo 8,1 odsto površine pošumljeno.
On je rekao da resorni sekretarijat redovno pruža podršku u ovoj oblasti i dodao da će i naredne godine biti opredeljena sredstva za pošumljavanje, melioraciju, rasadničku proizvodnju, kao i za nove mere – zaštitu šuma od požara i za šumske puteve.
Ugovori su uručeni Javnom preduzeću „Vojvodinašume“, preduzeću „Mičelini“ i srpskom pravoslavnom manastiru Grgetegu.
Izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj u „Vojvodinašumama“ Marko Marinković istakao je da je to javno preduzeće, kao najveći korisnik šuma na teritoriji AP Vojvodine, dobilo sredstva i za pošumljavanje i za melioraciju.
„Podizaće se nove površine pod šumama, ali trenutno je još značajnija melioracija šuma kako bi se popravilo ono što je narušeno tokom nevremena u julu. Načinjena je velika šteta na šumskim kompleksima, naročito u okolini Novog Sada, na području Begeča i Bačke Palanke, ukupne površine od gotovo 1.500 hektara, koji moraju bez odlaganja da se saniraju kako drvni ostatak ne bi propao i doveo do drugih posledičnih procesa“, rekao je Marinković i naglasio da je šteta naneta u ekološkom, ali i ekonomskom smislu, i da će dobijena sredstva znatno pomoći da se šume revitalizuju.
On je kazao da su u Južnoj Bačkoj, koja je pretrpela najveću štetu u nevremenu, najviše pogođene topole, i da će nove sadnice biti na istim staništima na kojima su bile i ranije.
