Из веома богате понуде књига и ове недеље издвајамо најинтересантиније наслове по препоруци библиотекара Народне библиотеке “Вељко Петровић”.

Из дечијег одељења препоручују:

МИСИЈА МУЗЕЈ Ивана Нешић  

Анђела се суочила са ужасом средњег интензитета: уместо да с другарима игра игрицу као што је испланирала, бива на превару одвучена у музеј. Но, посета музеју ће проћи много другачије него што је Анђела очекивала. Шта Анђелина игрица и Сава Шумановић имају заједничко? Колико је забавно играти се лоптом с малом Дубравком? Шта се дешава када мртва природа није баш сасвим мртва? Куда су одлетели петлови Паје Јовановића? И најважније: Могу ли три основца и једна тетка, која им заправо није тетка, помоћи музеју да се избави из велике невоље?.

ОНО ШТО САМ БИО Розоф Мег 

Тада сам био шеснаестогодишњак. Ни по чему посебан. Незаинтересован за трку за друштвеним статусом. Проглашен безнадежно неуспешним. Избачен из два интерната. По очевој жељи, завршио сам у трећем, на хладној и неприступачној источној обали Енглеске. Живот у Светом Освалду био је суров и неподношљив све до оног дана када сам упознао тајанственог дечака који је живео сам у рибарској колиби на обали мора. Био сам задивљен његовим начином живота, ослобођеним од било каквих друштвених стега. Желео сам да му се приближим … да се поистоветим с њим. То необично пријатељство донело је сасвим неочекиван преокрет и променило мој живот заувек.

Из одељења за одрасле препоручују:

КРИВ ЈЕ ВЕТАР Наташа Драгнић 

 (Од ауторке бестселера Свакога дана, свакога часа и Заувек море.)

Мај на хрватском острву Брач. Шесторо младих људи дошло је из Минхена да овде поставе позоришни комад. Кулиса је савршена: предивна стеновита обала, ведро небо, море. У једној малој гостинској кући бораве глумци, забављају се и воле. Трупа почиње с пробама новог комада и наизглед све тече по плану. Али онда се диже ветар − разуздани, ћудљиви, опасни, убитачни југо – који бесни данима, мути им разум, прави метеж, буди осећања, распирује страсти, наводи на љубомору. После невремена ништа више није онако како је било. У зору након последње ветровите ноћи један члан трупе пронађен је мртав.

СОЛОМОНОВА ПЕСМА Тони Морисон 

Млекаџија Дед је рођен непосредно након што се ексцентрични комшија винуо са крова куће у узалудном покушају да полети. До краја живота и он ће покушавати да лети, да побегне од себе и света у којем живи. Овим бриљантно осмишљеним романом Тони Морисон попут Сола Белоуа и Габријела Гарсије Маркеса изнова открива причу о сазревању. Пратећи Млекаџијино путовање од индустријског града до места из којег потиче његова породица, ауторка нас упознаје са плејадом трагалаца и пророка, лажова и убица, са ликовима који настањују црни свет Америке и разоткрива њихову интимну историју. Соломонова песма заиста говори о узлету, био то узлет духом или узлет телом, и прожима модерну причу прастаром афричком приповешћу о летећој деци, о онима који су, одведени у робље, успели да полете и врате се у земљу својих предака.