“Prošle godine smo radili bojanke, a svi zaposleni u predškolskim ustanovama su dobili tromesečnu obuku i uče osnovne znakovne pojmove”
Koliko često razmišljamo o tome kako izgleda život bez zvuka? Za gluve i nagluve osobe, tišina nije izbor, već svakodnevica ispunjena izazovima, od odlaska kod lekara, preko kupovine, do pristupa važnim informacijama.
Iako se stvari polako menjaju, prepreka je i dalje mnogo, a ljudi koji znaju znakovni jezik nije mnogo, kao ni prevodilaca, pa se gluvi i nagluvi često oslanjaju na papir i olovku, ili sopstvenu intuiciju.
Jadranka Raletić, sekretarka Saveza gluvih i nagluvih Vojvodine istakla je da je u toku projekat za izradu bukvara na znakovnom jeziku:
– Prošle godine smo radili bojanke, a svi zaposleni u predškolskim ustanovama su dobili tromesečnu obuku i uče osnovne znakovne pojmove.
Srđan Vladisavljević, predsednik Saveza gluvih i nagluvih Vojvodine rekao je da on zbog slušnog aparata koji nosi kao nagluva osoba može da se sporazume sa ljudima, ali da postoje mnogi kojima ovakav aparat ne pomaže, a o samom savezu rekao je:
– Ovaj savez mogu reći je kao druga kuća. U ovom savezu se ljudi okupljaju i ovo mesto je kao jedno gnezdo gde mi pričamo na znakovnom jeziku.
Raletić kaže da se svakodnevno tu okupljaju gluvi i nagluvi koji se međusobno druže, pa i zajedno obeležavaju jubileje, praznike i rođendane:
– Postoje i radionice koje oni rade, od najmlađih do najstarijih generacija.
Izvor: kurir, dnevnik
Foto: Canva
