U Vojvodini se godišnje u proseku rodi 17.000 beba. Natalitet je višedecenijski problem globalnog društva koji nije zaobišao ni našu državu. Jedan od razloga jeste i to što se žene sve kasnije odlučuju za trudnoću i rađanje. Osim u padu nataliteta, posledice kasnijeg rađanja prvog deteta vidljive su, nažalost, i u tome što se sve više parova suočava sa neplodnošću i sve je više rizičnih trudnoća.
„To, nažalost, nije samo medicinski problem, nego je i društveni i socijalni, ali i ekonomski. Savremeno društvo mora dati odgovore na sve ove izazove i svi njegovi akteri treba da se uključe kako bismo lošu statistiku zamenili pozitivnim brojevima“, istakao je na otvaranju 15. Međunarodnog kongresa ginekologije i akušerstva potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za zdravstvo prof. dr Zoran Gojković.
Prema njegovim rečima, konstantna edukacija medicinskog osoblja, praćenje trendova u lečenju i prevenciji steriliteta, kompleksnosti obolevanja žena od hroničnih bolesti i posledičnog povećanja patologije trudnoće, kao i nastavak započetih aktivnosti na modernizaciji porodilišta na teritoriji cele Srbije, preduslovi su za to da kao društvo podignemo stopu nataliteta, ali i zdravlja naših žena
„Po evropskim podacima žene prvo dete rađaju u proseku sa 29,7 godina, dok je u Srbiji prosečna starost žena koje su zatrudnele postupkom potpomognute oplodnje (VTO) još veća i iznosi 35 godina“, izjavio je prof Gojković.
Međunarodni kongres ginekologije i akušerstva predstavlja najznačajniji stručni i naučni skup u ovoj oblasti u Evropi, ali i u svetu. Tokom naredna dva dana u Novom Sadu okupiće oko 300 učesnika iz zemlje i inostranstva.
