Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ ukazuje da je prioritet u zdravstvenoj zaštiti, osim zbrinjavanja povređenih, i pružanje psihološke pomoći.
Traumatični događaji donose sa sobom izazove koji su stresogeni, izazivaju jake emocije i izmene u ponašanju kako dece, tako i odraslih. Reakcije mogu da budu dugotrajne i nekontrolisane.
Dobijanje adekvatne zaštite i podrške može pomoći u smanjenju neprijatnih osećanja i simptoma, bržem upostavljanju kontrole nad ponašanjem i vraćanje uobičajenim, svakodnevnim aktivnostima i obavezama.
Traumatični događaji izazivaju fizičke simptome i emocionalne reakcije osobe, od kojih su najčešće:
Osećaj straha, šoka, besa, tuge, brige, ukočenosti, bespomoćnosti frustracije i pojava paničnih napada – glavobolja, bolovi u telu, stomačni problemi ,osip na koži, osoba se povlači u sebe.
Preporučeni načini suočavanja sa traumatičnim događajem:
Pitati osobu kako se oseća povodom traumatičnog događaja – Dopustiti osobi da izrazi svoja osećanja i postavlja pitanja. – Ne minimizirajte problem kao da se ništa nije dogodilo.
Deca reaguju na ponašanje odraslih u svom okruženju. Kada se roditelji i staratelji mirno i samouvereno suočavaju sa traumatičnim događajem, mogu deci pružiti najbolju podršku.
Potrebno je da roditelji razgovaraju sa decom o tome šta se dešava i ohrabre ih da pričaju o svojim strahovima i postavljaju pitanja. Svaka promena u ponašanju može biti znak da dete ima problem I da mu je potrebna podrška.
