Ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić izjavila je da je suzbijanje nasilja u porodici jedan od prioriteta u radu svih nadležnih organa i da ministarstvo koje ona vodi, kao i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, snažno podržava sve aktivnosti u realizaciji tih ciljeva.

Ona je za Politiku rekla da je nekoliko razloga zbog kojih žene ne prijavljuju nasilje, a među njima su strah, jer se žene često boje osvete nasilnika, gubitka doma ili još većeg nasilja ako ga prijave, ali i stid i sramota zbog nasilja, kao i osuda društva, finansijska i emocionalna zavisnost i nedovoljna informisanost o pravima i gde i kako mogu da potraže pomoć.

“Istraživanja su pokazala da ono što žene ipak motiviše da prijave nasilnika je osećaj da je njihova sigurnost ugrožena, a snažan motiv je i briga za dobrobit dece, kao i podrška porodice i prijatelja”, rekla je Kisić.

Prema njenim rečima, državne institucije moraju da budu podrška ženama, ali žene moraju da prijave nasilje jer jedino tako nadležne institucije mogu da reaguju.

Ona je istakla da je pravovremeno prijavljivanje nasilja od krucijalnog značaja, jer, kako kaže, vreme ne radi za žrtvu, već radi za nasilnika.

“Žene koje su žrtve gotovo uvek misle da su one krive i zato se obično povlače u sebe, misleći da su u tome same, da ih niko neće razumeti, da će ih društvo osuđivati i da one jedine imaju taj problem. Zato im treba pružiti najveću moguću podršku i da uradimo sve što možemo da žrtvi pomognemo da izađe iz začaranog kruga u kome ne vidi izlaz iz situacije gde je često izolovana, nema prijatelja, nema gde da ode, nema posao i prihode”, kazala je Kisić.

Ministarka naglašava da borba protiv nasilja u porodici mora biti još snažnija i još sinhronizovanija jer je to jedini način za efikasni odgovor koji podrazumeva prevenciju i suzbijanje nasilja, efikasnu zaštitu žrtava, podršku i pomoć, posebno ekonomsko osnaživanje.

Taj efikasni odgovor, prema njenim rečima, treba žrtvama jasno da poruči da se nasilje ne toleriše i da treba da prijave svaki oblik nasilja i da veruju institucijama i državi.

“Verujem da su preduzete mere doprinele da mnoge žene, prijavom nasilja u svojim porodicama budu zaštićene, ali nažalost u nekim situacijama mržnja, ljubomora, zlo i nasilje su preovladali.

Svaka žrtva i ubijena žena boli, to je pre svega nenadoknadivi gubitak za njenu porodicu, decu, a za sve nas alarm da još jače stanemo u odbranu žena i da još više i bolje radimo na sprečavanju nasilja u porodici”, kazala je ona.

Kisić je dodala da su u proteklom periodu učinjeni značajni pomaci ka unapređenju društvenog, pravnog i institucionalnog okvira na planu sprečavanja i zaštite od rodno zasnovanog nasilja prema ženama i devojčicama.

Podsetila je da su donete strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. sa pratećim Akcionim planom, kao i Nacionalna strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025, a da se od 2017. primenjuje Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

Kisić je navela i da je tokom 2022. na osnovu pritužbi građana, zaštitnika građana i ostalih državnih organa na postupanje opštinskih i gradskih centara za socijalni rad u Srbiji obavljen 691 nadzor nad radom centra za socijalni rad, od kojih se 58 nadzora odnosilo na nasilje u porodici, odnosno nasilje nad decom i ženama.

Ministarka je naglasila i da svaka osoba nezavisno od pola, uzrasta, obrazovanja, socijalnog statusa ili bilo kog drugog faktora može postati žrtva porodičnog nasilja.

“Ne postoji jedan specifičan profil osobe koja postane žrtva porodičnog nasilja, a isto tako važno je razumeti da ne postoji opravdanje za nasilje i da je nasilje uvek neprihvatljivo”, naglasila je Kisić.

Dodala je da je zato važno promovisati zdrave i ravnopravne odnose unutar porodice, jer porodica treba da bude naše utočište, oaza i mesto iz koga crpimo energiju i ljubav.

 

Izvor: vojvodinauzivo.rs