“Најлепша поезија је тренутак када ниси свестан песме. И најлепши је живот када ниси свестан да живиш, него мислиш да сањаш…”
–Мирослав Мика Антић
Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско) је 1999. године 21. март прогласила Светским даном поезије. Циљ који се жели постићи обележавањем овог дана је промоција читања и писања, објављивања и проучавања поезије у језичким заједницама широм света.
У иницијативи да се прогласи Светски дан поезије, Унеско је препознао начин да се изрази јединство у креативности људског ума јер поезија нам открива да људи широм света деле иста питања, мисли и осећања.
Такође, један од циљева обележавања овог дана јесте да се скрене пажња медијима да промовишу поезију као један од могућих начина да друштво очува свој идентитет.
Данас, по нашем избору, поклањамо вам још неколико стихова из песама Мике Антића у намери да буду путоказ ка библиотеци, повратку читању књига и богаћењу душе…
“Упамти: стварност је стварнија ако јој додаш нестварног…
Последњи рубови бескраја
тек су почетак бескрајнијег.
Ко траје даље од трајнијег
не зна за кратка знања…”
